Zlostavljanje na radu podrazumeva nezakonite radnje sa određenim ciljem vršene u kontinuitetu usmerene na povredu psihičkog integriteta zaposlenog čije je kažnjavanje predviđeno Zakonom o zabrani zlostavljanja na radu.
Prema ovom Zakonu, radnja mora da bude kvalifikovana u skladu sa sledećim da bi se mogla podvesti pod zlostavljanje na radu:
- aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca
- koje se ponavlja
- za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog
- koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu prestane sa radom kod poslodavca.
Dodatno, osim navedenog, zlostavljanjem se smatra i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje koje obuhvata navedene kriterijume.
Izvršilac zlostavljanja može biti:
- poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica
- zaposleni ili
- grupa zaposlenih kod poslodavca.
Poslodavac je uvek odgovaran za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom. Poslodavac koji je naknadio štetu koju je prouzrokovalo odgovorno lice ili zaposleni, ima pravo da od tog lica ili zaposlenog zahteva naknadu iznosa isplaćene štete.
Sa druge strane, zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Ukoliko zaposleni vrši zlostavljanje i/ili zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja, odgovoran je za povredu radne obaveze i radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti. Da bi se zaposlenom stavilo na teret delo zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja, potrebno je da je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja.
Tada, ukoliko pokrene ili inicira pokretanje ovog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu smatraće se da je reč o zloupotrebi. Zaposleni koji sazna za ponašanje za koje opravdano veruje da predstavlja zlostavljanje ima pravo da inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja obaveštavanjem lica ovlašćenog za podnošenje zahteva za pokretanje tog postupka.
Sam postupak u pogledu kažnjavanja za delo zlostavljanja na radnom mestu koje je izvršio zaposleni ili grupa zaposlenih, na nivou poslodavca počinje obavezno postupkom za zaštitu od zlostavljanja – kao faza koja prethodi sudskom postupku. Tada se lice koje smatra da je pretrpelo zlostavljanje na radnom mestu obraća neposredno licu koje je izvršilo zlostavljanje sa ciljem da spor reše mirnim putem. Nakon toga, zahtev se dalje prosleđuje poslodavcu.
Obaveza poslodavca je u tom slučaju da predloži posredovanje kao način rešavanja spora. Za posrednika se bira neutralno lice koje uživa poverenje strana u sporu i ne zastupa interese niti jedne od strana posebno, već objektivno nastoji da reši spor.