U poslednjih nekoliko godina, Srbija je bila svedok niza protesta koji su pokrenuli lavinu javnih diskusija o ekološkim pitanjima.

Građanski aktivizam, posebno usmeren protiv planova za otvaranje novih rudnika litijuma, probudio je kolektivnu svet o važnosti očuvanja životne sredine i motivisao celu naciju da se aktivnije uključi u praćenje i prijavljivanje krivičnih dela protiv životne sredine.

U ovom članku, mi ćemo se osvrnuti na neke od zakonskih okvira koji štite životnu sredinu u Srbiji, krivična dela koja su predviđena protiv njenog zagađivanja, kao i probleme koji se javljaju u praksi oko primene ekoloških propisa.

Bilo da ste fizičko lice koje želi da zna više o krivičnim delima protiv životne sredine radi prijavljivanja njihovih učinilaca, ili pravno lice koje želi da izbegne krivičnu odgovornost zbog zagađivanja, ovaj članak vam može biti od koristi.

1.Propisi o zaštiti životne sredine

Ustav Republike Srbije, kao najviši akt u državi, spada u jedan od pravnih akata koji garantuju zaštitu životne sredine.

Naime, Ustav svima garantuje pravo na zdravo životnu sredinu i obaveštavanje o njenom stanju, te obavezuje državu, autonomnu pokrajinu i svakog državljanina Srbije da čuva i radi na njenom poboljšanju.
Što se same krivičnopravne regulative tiče, najvažniji zakon je svakako Krivični Zakonik, a odmah iza njega su i Zakonik o krivičnom postupku, Zakon i Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.

Za pravna lica čije poslovanje utiče na životnu sredinu, naročito je važan ovaj poslednji propis, jer on za zagaživače odnosno učinioce krivičnih dela protiv životne sredine predviđa novčane kazne, uslovne osude, mere bezbednosti, kao i mogućnost prinudnog prestanka pravnog lica i njegovog obavljanja određene registrovane delatnosti ili poslova u vezi sa kojim je krivično delo učinjeno.

Ovo su još neki Zakoni u Srbiji koji predviđaju zaštitu životne sredine:

• Zakon o privrednim prestupima
• Zakon o prekršajima
• Zakon o zaštiti životne sredine
• Zakon o zaštiti prirode
• Zakon o divljači i lovačtvu
• Zakon o ribarstvu
• Zakon o dobrobiti životinja
• Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu
• Zakon o upravljanju otpadom
• Zakon o zaštiti vazduha
• Zakon o zaštiti od jonizirajućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti
• Zakon o zaštiti od nejonizirajućeg zračenja
• Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda
• Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja
• Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
• Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini
• Zakon o hemikalijama
• Zakon o biocidnim proizvodima,
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu, itd.

Kao što vidite, propisa kojim se štiti životna sredina je mnogo, a ova lista čak nije ni iscrpna.

Ukoliko imate firmu čije poslovanje ima uticaj na životnu sredinu, i potrebno vam je da razumete koji propis je primenljiv na nju kao i na koje načine vas taj propis obavezuje, može vam biti od pomoći advokat za zaštitu životne sredine.

2.Krivična dela protiv životne sredine

Iako Krivični zakonik ne pravi formalnu podelu krivičnih dela protiv životne sredine, mi smo se odlučili da ispratimo podelu iz stručnog članka Sudije Apelacionog suda u Novom Sadu, Miroslava Alimpića:

• Opšta krivična dela protiv životne sredine
• Krivična dela u vezi sa opasnim materijama
• Krivična dela protiv biljnog i životinjskog sveta
• Krivična dela protiv nezakonitog lova i ribolova

Pa hajde da pogledamo koja sve krivična dela protiv životne sredine spadaju o svaku od ove četiri kategorije:

1.Opšta krivična dela protiv životne sredine

Prvo opšte krivično delo protiv životne sredine jeste krivično delo zagađenja životne sredine.

Učinilac ovog krivičnog dela je svako ko kršeći propise o zaštiti životne sredine, zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru.
Kazne za ovo delo uključuju zatvor i novčanu kaznu, a sud takođe može naložiti učiniocu da preduzme mere zaštite životne sredine kao uslov za uslovnu osudu za ova dela.
Dalje, Krivični zakonik prepoznaje i krivično delo nepreduzimanja mera zaštite životne sredine, a koje je propisano za službena ili odgovorna lica koje ne preduzmu propisane mere zaštite životne sredine ili ne postupe po odluci nadležnog organa.

Dakle, u prvom slučaju je reč o aktivnom kršenju propisa, gde učinilac direktno doprinosi zagađenju, dok je u drugom slučaju reč o delu propuštanja, odnosno nečinjenja koje dovodi do krivične odgovornosti.

U ovu kategoriju možemo svrstati i krivična dela:

• protivpravne izgradnje i stavljanja u pogon objekata i postrojenja koji zagađuju životnu sredinu: Do ovog krivičnog dela dolazi kada službeno ili odgovorno lice dozvoli navedene aktivnosti, u većoj meri ili na širem prostoru, protivno propisima o zaštiti životne sredine te tako dovede do njenog zagađenja.
• oštećenja objekata i uređaja za zaštitu životne sredine: Ovim krivičnim delom kažnjavaju se svi koji oštete, unište, uklone ili na drugi način učine neupotrebljivim objekte ili uređaje za zaštitu životne sredine.
• oštećenja životne sredine: Oštećenje životne sredine je krivično delo koje kažnjava sve koji, kršeći propise, iskorišćavanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvođenjem radova ili na drugi način, izazovu oštećenje životne sredine u većoj meri ili na širem prostoru.
• uništenja, oštećenja i iznošenja u inostranstvo zaštićenog prirodnog dobra: Ovo krivično delo obuhvata uništenje ili oštećenje posebno zaštićenog prirodnog dobra, kao i nelegalni izvoz ili uvoz zaštićenih vrsta biljaka ili životinja. Pored standardnih kaznenih mera, učiniocu se može oduzeti strogo zaštićena ili zaštićena vrsta biljaka ili životinja.
• povrede prava na informisanje o stanju životne sredine: Ovo krivično delo kažnjava sve koji, protivno propisima, uskrate podatke ili daju neistinite podatke o stanju životne sredine i pojavama koje su neophodne za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i zdravlja ljudi.

2.Krivična dela u vezi sa opasnim materijama

U ovu kategoriju svrstavamo dva krivična dela.
Prvo je unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija.

Ovo krivično delo obuhvata unošenje radioaktivnih ili drugih opasnih materija ili opasnih otpadaka u Srbiju, kao i njihovo prevoženje, prerađivanje, odlaganje, sakupljanje ili skladištenje suprotno propisima.

Takođe, kažnjava se i zloupotreba službenog položaja radi omogućavanja ovih aktivnosti.

Drugo krivično delo u ovoj kategoriji čini nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, a biće kažnjeni svi koji odobre ili pristupe izgradnji nuklearne elektrane, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva ili postrojenja za preradu isluženog nuklearnog otpada suprotno propisima.

Ova vrsta krivičnog dela predviđena je kako bi se osiguralo da se izgradnja i rad nuklearnih postrojenja odvijaju u skladu sa strogo kontrolisanim procedurama i standardima bezbednosti, s obzirom na ozbiljne potencijalne posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje u slučaju nepravilnosti ili nesreća.

3.Krivična dela protiv biljnog i životinjskog sveta

Prva tri krivična dela koja spadaju u ovu kategoriju su ubijanje i mučenje životinja, prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka, kao i nesavesno pružanje veterinarske pomoći.

Ova krivična dela imaju za cilj zaštitu životinja, biljnog sveta, stočarstva i zdravlja ljudi.

Prvo krivično kažnjava sve koji kršeći propise ubiju, povrede, muče ili zlostavljaju životinje, dok drugo kažnjava nepostupanje po propisima za suzbijanje ili sprečavanje bolesti koje mogu ugroziti stočarstvo ili biljni svet tokom epidemije ili postojanja opasnosti od bolesti i štetočina.

Treće krivično delo se odnosi na veterinarske radnike koji nesavesno pružaju veterinarsku pomoć, što može prouzrokovati uginuće životinja ili drugu znatnu štetu.
Osim ova tri krivična dela, zakon predviđa I krivičnu odgovornost za:

• proizvodnju štetnih sredstava za lečenje životinja: Ovo krivično delo kažnjava proizvodnju ili stavljanje u promet sredstava za lečenje ili sprečavanje zaraze kod životinja koje su opasna za njihov život ili zdravlje.
• zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja: Svrha ovog dela je zaštita životinja od trovanja ili oboljevanja usled konzumiranja zagadjene hrane ili vode, te osiguravanje sigurnog okruženja za ishranu i napajanje životinja.
• pustošenje šuma: Pustošenje šuma je krivično delo koje kažnjava nelegalnu seču, krčenje ili oštećenje šuma, što može dovesti do ozbiljne štete na šumskom ekosistemu I dugoročnih posledica po životnu sredinu.
• šumsku krađu: Šumska krađa je krivično delo koje kažnjava obaranje stabala u šumi, parku ili drvoredu radi krađe, pri čemu se obara jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od jednog kubnog metra.

4.Krivična dela protiv nezakonitog lova i ribolova

Na kraju, u ovu kategoriju spadaju krivična dela nezakonitog lova i nezakonitog ribolova.

Nezakonit lov je delo koje kažnjava nelegalni lov divljači, a radi očuvanja populacije divljih životinja. Ovo delo obuhvata lovačke aktivnosti koje se vrše za vreme lovostaja, na području gde je lov zabranjen, neovlašćeno lov na tuđem lovištu, lov divljači čiji je lov zabranjen ili bez posebne dozvole za određenu vrstu divljači.

Nezakonit ribolov kažnjava nelegalni ribolov, odnosno lov ribe ili drugih vodenih životinja za vreme lovostaja, u vodama gde je lov zabranjen, ili korišćenje nedozvoljenih sredstava za ribolov (eksploziv, električna struja, otrovi, sredstva za omamljivanje) ili na štetan način za razmnožavanje riba.

Važno je napomenuti da Krivični zakonik nije jedini propis koji predviđa krivična dela protiv životne sredine i kazne za njihove učinioce, te je zato poželjno konsultovati se sa advokatom za ekološko pravo oko primene ispravnog propisa.

3. Krivično-pravna zaštita životne sredine u srpskoj praksi

Iako krivično zakonodavstvo Srbije prepoznaje ekološka krivična dela, njihovo samo postojanje se nije pokazalo kao dovoljno za adekvatnu zaštitu u praksi.

Naime, praksa je pokazala da nam nedostaju efikasne mehanizmi za otkrivanje i dokumentovanje ovih krivičnih dela, kao i da obezbeđivanje stručne procene dokaza u ovim slučajevima nije baš tako jednostavno.

Dobar početni korak bi svakako bila edukacija svih aktera u procesu, počevši od policije inspektora pa sve do sudija.

U kom smislu?

Pa tako što će se inspekcijski organi obučavati da postanu bolji u prepoznavanju osnova sumnje za ekološka krivična dela, a naročito u nedostatku adekvatnih dokaza za podnošenje prijava. Takođe, obuka bi se morala kretati i u smeru lakše identifikacije izvršioca ovih krivičnih dela, ali i u smeru edukacije o primetno velikom propisa o zaštiti životne sredine.

Takođe, statistika pokazuje da je broj prijava za ekološka krivična dela relativno nizak, gde je najveće prijava za šumske krađe, a za druga krivična dela ih je jako malo ili ih nema uopšte.

Ovo bi se moglo otkloniti uvođenjem obaveze inspekcijskih organa da prijave krivična dela, kao i ustanovljivanjem nekog vida monitoringa životne sredine.

Drugi problem je i što se najčešće izriču uslovne osude i novčane kazne, odnosno kazna zatvora se retko izriče, a ne primenjuje se ni alternativne krivične sankcije koje najbolje odgovaraju ovim krivičnim delima, kao što su kazne rada u javnom interesu.

Važnu ulogu bi, u ovom pogledu ali i u prevenciji ekološkog kriminaliteta, mogli imati mediji, građani i udruženja tj. njihovi pritisci.

U svakom slučaju, sudeći po svemu prethodno iznetom, represivne mere koje naši propisi predviđaju same po sebi nisu dovoljne.

Neophodno je staviti akcenat i na preventivno delovanje, odnosno podizanje svesti o značaju poštovanja ekoloških propisa, kao i edukacija poslodavaca o održivom i odgovornom poslovanju.