Ugovori o razvoju softvera
Ugovori o razvoju softvera se mogu podeliti na dve osnovne kategorije: 1) naknada po satu rada – Time and material contracts i 2) fiksna naknada za ceo projekat (fixed bid, lump sum). Kod prve vrste ugovora programer je plaćen po satu rada pružajući uslugu i uglavnom je pogodniji za startup-ove, jer se početni opseg posla može lakše promeniti.
Kod fiksnog ugovora se ugovara cena za ceo posao, bez obzira na vreme utrošeno na rad. Druga podela je tzv. waterfall ugovor, gde se projekat deli po tačno određenim fazama, gde je unapred dogovoren obim posla, dok su tzv. agile ugovori fleskibilniji i usluga se pruža po manjim delovima, tzv. sprintovima, kod kojih je klijent više uključen u svim fazama posla.
Sadržina ugovora uglavnom podrazumeva opis posla, naknadu za rad programera, rokove izvršenja posla i rokove u okviru kojih naručilac posla treba da dostavi svoje materijale, odgovori na upite programera i da testira program.
Osim toga, uglavnom se unose odredbe u vezi licence, odnosno prava naručioca da koristi program (na kom broju računara ili drugih uređaja, u kom periodu i slično), da li postoji obaveza update-ovanja i kakve garancije programer daje na funkcionisanje programa i u okviru kog perioda (da li se program kupuje u viđenom stanju – „as is“ klauzule ili se daju garancije na funkcionalnost).
Poželjno je opredeliti da li programer ima obavezu da obuči osoblje klijenta za korišćenje programa, kakve su obaveze u pogledu održavanja softvera, otklanjanje bug-ova, a u svakom slučaju treba navesti da li program ima elemente open source softvera i pod kojim uslovima se daje licenca na korišćenje takvih delova programa.
Važan segment regulisanja prava i obaveza ugovarača su prava intelektualne svojine. Računarski programi su u kontinentalnom pravnom sistemu uglavnom zaštićeni autorskim pravom, a izuzetno se mogu štititi patentima, ako program podrazumeva i tehničke efekte. Programer treba da garantuje da isporučeni proizvod neće vređati prava intelektualne svojine trećih lica.
U slučaju da se radi o ugovorima gde više programera ili kompanija sarađuje na izradi softvera, poželjno je definisati koji su uslovi raskida ovih ugovora, koje lice ima pravo da dalje koristi ili razvija program, odnosno aplikaciju i koje su posledice raskida.
Ivan Todorovic