U domaćoj praksi poslovanja radno(pravni)status direktora u društvu reguliše se dvojako:

• direktor kao zaposleno lice koji zasniva radni odnos u društvu
• direktor angažovan po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos – ugovor o pravima i obavezama direktora

Direktor kao zaposleni u društvu po osnovu ugovora o radu: u skladu sa Zakonom o radu, direktor može imati status zaposlenog. Tada, na direktora se primenjuju sva prava i obaveze koja se primenjuju na zaposlenog u skladu sa ugovorom o radu. Ovo je slučaj ukoliko direktor obavlja rad u društvu i za to prima platu, pa se i njegov, kao i svaki drugi radni odnos, zasniva ugovorom o radu. Na tom osnovu, ugovor o radu mora da ima sve obavezne elemente koje predviđa Zakon o radu.

Ugovor o radu se može zaključiti na neodređeno vreme, kao i na određeno vreme ukoliko je mandat direktora unapred ograničen. Ukoliko je direktor zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, isti ne može biti otkazan usled isteka mandata ili razrešenja. Dakle, iako je licu status direktora okončan, on je još uvek u radnom odnosu kod poslodavca na neodređeno vreme. Tada, poslodavac ima obavezu da mu ponudi aneks ugovora o radu radi premeštaja na druge odgovarajuće poslove. U slučaju da ne postoji adekvatno radno mesto na koje bi lice moglo da bude premešteno, to lice postaje višak zaposlenih i poslodavac može sprovesti proceduru u kojoj mu otkazuje ugovor o radu kao višku zaposlenih (tehnološki višak).

Direktor angažovan po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora – direktor društva ne mora zasnovati radni odnos, odnosno on ne mora da ima zaključen ugovor o radu sa društvom kao poslodavcem, i samim tim ne ostvaruje prava i obaveze kao i drugi zaposleni.

Ugovor o pravima i obavezama direktora zaključuje pravno lice (društvo) sa fizičkim licem, koje nije osnivač tog privrednog društva niti član. Međutim, iako se ne zasniva radni odnos direktor i društvo najčešće žele da regulišu svoje odnose, kao i naknadu za rad direktora i to čine ugovorom o pravima i obavezama direktora. Ugovorom su definisani poslovi koje će ono obavljati kao direktor van radnog odnosa.

Ovim ugovorom se na prvom mestu ugovara visina naknade koju će direktor primati za svoj rad od društva. Ova naknada nema karakter zarade kao kod zaposlenih lica, već u smislu obaveznog socijalnog osiguranja, ima karakter drugih prihoda. Zakon nije predvideo minimalni iznos naknade direktora, kao što je to slučaj sa minimalnom zaradom i obračunom minimalne cene rada. Posebno je značajno pitanje poreskog tretmana naknade za rad direktora. Naime, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad po stopi od 20%.

U slučaju da direktor društva radi na drugom radnom mestu, odnosno da ima ugovor o radu sa drugom firmom, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora će se plaćati samo doprinosi po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja. Ukoliko direktor nije zaposlen na drugom mestu, osim doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, potrebno je izvršiti i isplatu za obavezno zdravstveno osiguranje.

Direktor ima mogućnost i da se odrekne naknade za svoj rad u korist drugog lica ili se izjasni da ne želi da ostvaruje naknadu. Međutim, odricanje od naknade ne oslobađa od obaveze isplate po osnovu poreza i doprinosa. To praktično znači da se mesečni troškovi moraju obračunavati i plaćati čak i onda kada direktor ne prima naknadu za rad.