PRINUDNA LIKVIDACIJA PREMA ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane registratora koji vodi registar privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre, u slučaju da je društvu izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, kada je oduzeta licenca ili slična dozvola za obavljanje delatnosti, ako je isteklo vreme na koje je društvo osnovano, kod ortačkog društva kod kog usled smrti drugih ortaka ostane samo jedno lice kao ortak, kada je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije društva ili osnivačkog akta, kada je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva, kada društvo ostane bez zakonskog zastupnika i ne registruje novog u roku određenom zakonom, u slučaju da društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika i ne registruje novog upravnika ili ako društvo u likvidaciji ne dostavi početni likvidacioni izveštaj ili početni likvidacioni bilans, kada društvo ne dostavi Agenciji za privredne registre godišnje finansijske izveštaje za dve godine uzastopno.

Postupak prinudne likvidacije se znatno razlikuje od dobrovoljne likvidacije. Kod prinudne likvidacije ne dolazi do imenovanja likvidacionog upravnika koji bi upravljao društvom, niti dolazi do prijave potraživanja poverilaca. Dakle, samim tim, potraživanja poverilaca ne mogu biti prekludirana usled toga što nisu prijavljena u postupku prinudne likvidacije, ali samo pokretanje postupka ne prekida rokove zastarelosti potraživanja, pa o tome treba voditi računa kao i u redovnom poslovanju.

Na kojoj imovini će poverilac moći da izvršava svoje potraživanje, ako ne dođe do dobrovoljnog namirenja člana društva, da li je reč samo o imovini koju je član društva primio kao likvidacioni ostatak ili i na drugoj njegovoj ličnoj imovini? Kod ortačkog društva i komanditnog društva, ortak i komplementar odgovaraju neograničeno sopstvenom imovinom za obaveze društva, a komanditori i članovi društva sa ograničenom odgovornošću, akcionari, odgovaraju do visine primljenog likvidacionog ostatka – kao opšte pravilo, dok kontrolni član, odnosno kontrolni akcionar, odgovara za obaveze društva celokupnom svojom imovinom. Dakle, ovde je reč o izuzetku od pravila da član i akcionar snose rizik poslovanja društva, a ne odgovaraju za obaveze društva.

Članom 18. ZOPD propisano je da kod društva sa ograničenom odgovornošću članovi ne odgovaraju za obaveze društva, osim u posebnim slučajevima. Taj član reguliše institut probijanja pravne ličnosti, odnosno uvodi odgovornost za obaveze društva od strane člana, akcionara, zakonskog zastupnika društva, kada dođe do zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti društva. To su slučajevi upotrebe društva za ciljeve koji su inače zabranjeni, korišćenja imovine društva kao svoje sopstvene, korišćenje društva ili imovine društva u cilju oštećenja poverilaca, radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanjuje se imovina društva, iako postoji svest o tome da društvo neće moći da izmiruje svoje obaveze.

Kod prinudne likvidacije zakon je propisao takođe jednu vrstu slične sankcije, jer se pre svega kontrolni član i akcionar faktički kažnjavaju zbog nastupanja razloga iz čl. 546. ZOPD, pa dolazi do odgovornosti ovih lica i ličnom imovinom. Nije neophodno da poverioci koji već imaju izvršni naslov protiv društva ponovo vode parnični postupak da bi ishodovali novu odluku suda, već po samom slovu zakona oni imaju pravo da vode izvršni postupak direktno protiv člana društva, odnosno akcionara. Prema shvatanju koje je zauzeo Vrhovni kasacioni sud Srbije, postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva usled sprovođenja prinudne likvidacije može se nastaviti protiv kontrolnog člana, odnosno akcionara društva, ako izvršni poverilac dostavi sudu dokaz (izvod) iz registra Agencije za privredne registre ili Centralnog registra za hartije od vrednosti, da kontrolni član samostalno poseduje više od 50% udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, odnosno više od 50% akcija u akcionarskom društvu. Isto važi i za parnični postupak, u pogledu nastavka prekinutog postupka, a kontrolni član/akcionar prima parnicu u stanju u kom se ona nalazi u momentu nastavka postupka.