Preraspodela radnog vremena podrazumeva određeni vid odstupanja od uobičajenog uređenja radnog vremena. Navedeno prvenstveno znači da zaposleno lice ne radi Zakonom o radu predviđenih osam sati dnevno tokom pet radnih dana, što je najčešći vid organizacije radnog vremena, iako se od njega može odstupiti.

Ovo vredi jer je poslodavac taj koji uređuje radno vreme u okvirima koje dozvoljava Zakon o radu. Stoga, on može da izvrši preraspodelu radnog vremena u slučaju opravdanih okolnosti. To znači da može predvideti da zaposleni radi određeni period, primera radi 12 sati dnevno, a budući period pet sati dnevno, u zavisnosti od opravdanih okolnosti.

Opravdane okolnosti su sledeće:

1. kada to zahteva priroda delatnosti
2. kada to zahteva organizacija rada
3. bolje korišćenje sredstava rada
4. racionalnije korišćenje radnog vremena
5. izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

U velikom broju slučajeva, preraspodela radnog vremena je opravdana u pogledu poslova gde se intenzitet rada razlikuje tokom godine – poput delatnosti kao što su hotelijerstvo, ugostiteljstvo ili poljoprivredni poslovi.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog ne može da premašuje radno vreme koje je ugovoreno za zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine. Ovo znači da radni sati kada se saberu, tokom šest meseci ne smeju biti u zbiruveći od broja radnih sati koje bi radnik proveo na radu da je radio osam sati dnevno pet radnih rada.Odnosno,onako kako je ugovoreno prilikom zaključenja ugovora ukoliko je ugovoreno drugačije.Važno je istaći da kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu. U tom slučaju, može trajati duže od šest ali ne duže od devet meseci.

Ograničenje koje postoji u pogledu preraspodele radnog vremena podrazumeva da:

1. radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno
2. preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Međutim, postoje izuzeci. Oni podrazumevaju da zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže 60 časova nedeljno, odnosno duže od šest meseci u režimu preraspodele radnog vremena, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
Poseban režim se primenjuje na zaposlenog kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena.

Lice tada ima pravo:

1. da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u radno vreme i
2. da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremenaili
da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.