PREDLAGANJE PLANA REORGANIZACIJE U SKLADU SA NAČELOM SAVESNOSTI I POŠTENJA

Plan reorganizacije se u domaćoj praksi često predlaže protivno načelu savestnosti i poštenja. Zakon o stečaju predviđa da se reorganizacija sprovodi ako se njome obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja.

U domaćem pravu je predviđena obaveza postupanja u skladu sa načelom savesnosti i poštenja u zasnivanju prava i obaeza iz obligacionih odnosa. A u članu 13 Zakona o obligacionim odnosima je propisana zabrana zloupotrebe prava, koja se definiše kao vršenje pravo protivno cilju zbog kog je ono ustanovljeno.

Ove odredbe nemaju domašaj samo u sferi obligacionih odnosa, već ih treba primeniti na celokupan pravni sistem.

U reorganizaciji predlagač postupa savesno i pošteno ako predloži plan koji se može sprovesti, koji obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo i koji ima realnu ekonomsku osnovu.

Neki primeri nesavesnog postupanja prilikom predlaganja plana reorganizacije mogu nastati prilikom formiranja klasa poverilaca.

Razvrstavanje u klase treba da ima svoju pravnu i ekonomsku logičnost, jer se UPPR-om bitno zadire u prava poverilaca.

Takva nesavesnost može postojati i kod davanja mišljenja o izvodljivosti plana, kod uzastopnih reorganizacija.

Stoga, prilikom analize i usvajanja planova reorganizacije treba voditi računa i o ciljevima koji se planom imaju postići i da li se oni mogu smatrati zakonitim.