Kao poslodavac, vaša odgovornost prema zaposlenima se ne završava zapošljavanjem, već se proširuje i na obezbeđivanje njihove sigurnosti na radu.

Svaka povreda na radu može imati ozbiljne posledice ne samo po vaše zaposlene, već i po vaše poslovanje u celini, ako se na vreme ne reaguje i ne preduzmu odgovarajuće mere.

Kako bi izbegli visoke novčane kazne i sačuvali reputaciju vaše firme, važno je da se informišete o vašim obavezama i pravilnim zakonskim procedurama koje morate da ispratite u slučaju povrede na radu.

Imajući ovo u vidu, napisali smo ovaj članak kao vaš vodič kako treba da postupite i šta sve treba da uradite za slučaj da vaš zaposleni pretrpi povredu na radu.

1.Povreda na radu: Definicija

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, povreda na radu obuhvata svaku povredu, bolest ili smrt koja nastane kao rezultat nesreće na poslu ili kao posledica bilo kog neočekivanog ili neplaniranog događaja.

Pored gore navedenih uzročnika povrede na radu, zakon takođe prepoznaje i akt nasilja povezan sa radom ili koji je nastao usled rada, a koji je doveo do povrede, oboljenje ili smrti osiguranika koja je nastupila momentalno ili u roku od 12 meseci od pretrpljene povrede na radu.

2.Primeri povreda na radu

Da bi se određeni događaj kvalifikovao kao povreda na radu, mora da bude ispunjeno nekoliko uslova.

Pod tim mislimo da povreda na radu mora da bude:

• Povreda koja nastane u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa obavljanjem posla.
• Povreda prouzrokovana kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
• Povreda koju zaposleni zadobije pri obavljanju posla koji nije deo njegovog redovnog zaduženja, ali ga obavlja u interesu poslodavca.
• Povreda koja nastupi tokom dolaska na posao ili povratka s posla.

Iz ovoga proizlazi i odgovor na jedno od čestih pitanja iz prakse, a to je da u povredu na radu ulaze i povreda na putu do posla (a i nazad), ali i povreda van radnog mesta.

U prvom slučaju, zaposleni će biti taj koji je dužan da dokaže da je postojala uzročno-posledična, vremenska i prostorna veza između pretrpljene povrede i posla za koji je osiguran. Dakle, teret dokazivanja neće biti na vama kao poslodavcu.

U drugom slučaju, govorimo o povredama prilikom rada od kuće (npr. povreda usled upotrebe neispravne opreme za rad od kuće, a koju ste kao poslodavac bili dužni da obezbedite zaposlenom), kao I o povredama za vreme pauze.

Takođe, pored povrede na radu, zakon prepoznaje i profesionalno oboljenje koje je neposredno ili isključivo rezultat nesrećnog slučaja ili više sile tokom obavljanja posla ili u vezi sa poslom.

3.Izveštaj o povredi na radu

U svim gore navedenim slučajevima, zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu moćiće da ostvari određena prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja.

Da bi to učinio, vi kao poslodavac prvo morate da ispunite određene obaveze, a među kojima je prva da sastavite izveštaj o povredi na radu.

To morate da učinite najkasnije u roku od 24 časa od nastanka svake smrtne, kolektivne ili teške povrede na radu, odnosno opasne pojave koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Izveštaj, u pisanoj ili elektronskoj formi, dostavljate nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove. Dostavljate ga i zaposlenom, organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi prava za bezbednost i zdravlje na radu u sastavu ministarstva nadležnog za poslove rada.

Što se profesionalnog oboljenja tiče, poslodavac je takođe obavezan da ga prijavi nadležnoj inspekciji rada u roku od 3 uzastopna radna dana od dana kada sazna za oboljenje.

Ukoliko propustite gore navedene korake, možete da odgovarate prekršajno i bićete kažnjeni novčano u iznosu od 800.000 do milion dinara kao pravno lice, odnosno od 400.000 do 500.000 dinara ukoliko ste preduzetnik, i od 40.000 do 50.000 dinara kao odgovorno lice u pravnom licu.

4. Povreda na radu: Bolovanje i obaveze poslodavca

Ukoliko povreda na radu dovede do privremene sprečenosti za rad zaposlenog, i nadležni organi utvrde da zaposleni po ovom osnovu treba da ide na bolovanje, poslodavac je dužan da mu nadoknadi zaradu u iznosu od 100% prosečne zarade u 12 meseci pre nastupanja privremene sprečenosti za rad.

U svakom slučaju, taj iznos nikada ne može da bude niži od minimalne zarade.

Jedino kada ova obaveza poslodavca prestaje jeste ukoliko zaposlenom koji se povredio na radu prestane radni odnos, npr. zbog isticanja ugovora o radu na određeno. U tom slučaju, naknadu će isplatiti Republički Fond za Zdravstveno Osiguranje.

5. Povreda na radu: Odšteta

Kada govorimo o odšteti zbog povrede na radu, posebno je važno utvrditi da li je do povrede na radu došlo krivicom poslodavca ili je zaposleni u određeno meri doprineo.

U prvom slučaju, ako povreda na radu ili profesionalna bolest kod zaposlenog nastanu zbog poslodavčeve krivice, tada je poslodavac dužan da nadoknadi štetu koju je zaposleni pretrpeo.

U suprotnom, ako zaposleni delimično doprinese nastanku povrede, visina naknade štete biće smanjena u skladu sa njegovim udelom.

Takođe, postoji situacija i kada poslodavac neće uopšte biti odgovoran za povredu na radu. To može biti ukoliko se povreda dogodi zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole poslodavca ili zbog događaja čije se posledice nisu mogle izbeći, uprkos preduzetim merama od strane poslodavca.

U slučaju da zaposleni pokrene tužbu zbog povrede na radu protiv vas, najbolje bi bilo da odmah kontaktirate advokata za radno pravo da vas zastupa u predmetnom parničnom ili prekršajnom postupku, a kako bi smanjili potencijalnu štetu po vas i vašu firmu.

6. Naplata osiguranja za povrede na radu

Svi poslodavci u Srbiji dužni su da zaposlene osiguraju za slučaj povreda na radu zarad eventualne odštete. U suprotnom, biće prekršajno kažnjeni novčano u iznosu koji se kreće od 30.000 rsd do čak milion i po, u zavisnosti od toga ko je počinio prekršaj po ovom osnovu.

Svi ostali detalji koji se tiču samog osiguranja I naplate osiguranja za povrede na radu nalaziće se u dokumentaciji osiguravajuće kuće za koju se kao poslodavac opredelite.

Advokat za radno pravo Beograd

Najbolji način da kao poslodavac smanjite rizik od povrede na radu, kao i da izbegnete pravne probleme koji iz toga mogu proisteći, jeste da potražite savet advokata za radno pravo u pogledu mera bezbednosti na radu usvojoj firmi.

Preventivno delovanje je uvek jeftinije od reaktivnog rešavanja problema, a posebno kada su u pitanju radni sporovi koji mogu biti dugotrajni, iscrpljujući i izuzetno skupi.

Advokat za radno pravo u Beogradu vam može pomoći u izradi internih akata koje definišu vaše obaveze i postupanje u slučaju povrede na radu, ali vam i pomoći da pripremite neophodne izveštaje i druge dokumente koje je neophodno da dostavite nadležnim organima u slučaj da do povrede ipak dođe.