POSTUPAK PRED KOŠARKAŠKIM TRIBUNALOM (BAT)
Postupak pred Košarkaškim Arbitražnim Tribunalom je uređen BAT pravilima arbitraže i ono što ga u najkraćem izdvaja od ostalih sudskih postupaka jesu pravila o jednom izabranom arbitru, rešavanje sporova po principu ex aequo et bono, izostanak saslušanja stranaka, ograničen broj podnesaka tokom postupka, kraći rokovi i druga pravila čiji je neposredni cilj skraćivanje i brže i efikasnije rešavanje sporova.
Jedno od najbitnijih pitanja vezano za postupak pred Košarkaškim Arbitražnim Tribunalom jeste koja se pravila primenjuju tokom samog postupka. Predviđena je primena Arbitražnih pravila BAT-a, a za ostala pitanja koja nisu regulisana ovim pravilima shodno će se primeniti odredbe 12. Poglavlja Švajcarskog federalnog zakona o međunarodnom privatnom pravu, nezavisno od prebivališta ili boravišta stranaka u sporu.
Početak postupka
Inicijalni akt kojim se otpočinje sam postupak je ZAHTEV ZA ARBITRAŽU uz koji se plaća nepovratna taksa, u skladu sa tabelom koja se nalazi na sajtu Međunarodne košarkaške federacije (FIBA), a čije neizmirivanje dovodi do procesne posledice u vidu povlačenja zahteva za arbitražu.
Popunjeni zahtev sa uplaćenom taksom prima Sekretarijat BAT-a koji proverava urednost i pravilnost samog zahteva, i isti, pod uslovom da je uredan, prosleđuje Predsedniku BAT-a . Predsednik BAT-a ima dužnost da proveri dve stavke prilikom prijema zahteva za arbitražu: 1) postojanje BAT arbitražne klauzule ugovora iz koja predstavlja i osnov postupanja tribunala 2) odgovarajući predmet arbitraže u skladu sa BAT arbitražnim pravilima odnosno arbitrabilnost spora.
ZAHTEV ZA ARBITRAŽU mora sadržati sledeće:
1. imena stranaka
2. adrese stranaka
3. telefon
4. email adrese obe stranke ili njihovih zastupnika
5. iznošenje činjeničnog stanja i pravnih odredaba
6. zahtev podnosioca za rešavanjem spora
7. kopija ugovora koji sadrži BAT arbitražnu klauzulu
8. svi dokazi u pisanoj formi na koje će se pozivati podnosilac
9. svaki zahtev za saslušanje ili ispitivanje svedoka
ODGOVOR NA ZAHTEV ZA ARBITRAŽU sadrži sledeće elemente:
1. imena stranke
2. adrese stranke
3. svi protiv-tužbeni zahtevi
4. prigovor o nenadležnosti
5. svi pisani dokazi
6. izjavu o svim činjenicama i pravnim argumentima
7. svi zahtevi o zahtevanju saslušanja i ispitivanju svedoka
Napomena: Prigovor o nenadležnosti se može najkasnije istaći u odgovoru na zahtev za arbitražu.
Nakon podnošenja zahteva za arbitražu i odgovora suprotne strane na podneti zahtev dalji tok postupka vodi arbitar tribunala. On određuje tok postupka i usmerava njegov dalji tok svojim radnjama.
Praksa je da se sporovi uglavnom rešavaju posle prva dva pismena a ukoliko priroda spora zahteva dodatne radnje, arbitar ima ovlašćenje da odredi sprovođenje dodatne neophodne radnje radi rešavanja spora.
Arbitri imaju mogućnost predlaganja mirenja odnosno poravnanja među strankama. Poravnanje mogu predložiti i same stranke te je tada uloga arbitra pomaganje i usmeravanje ka tom cilju, zadržavajući nezavisnost i nepristrasnost koja je dužnost arbitra tokom trajanja celog postupka pred tribunalom.
Ukoliko se ne postigne poravnanje, a stranke su istakle sve činjenice i pravne argumente, i ukoliko su sva pitanja dovoljno razjašnjena, arbitar poziva stranke da podnesu izveštaj o troškovima postupka.
Važno pitanje koje se postavlja jeste po kojem pravu arbitar odlučuje ? Koje pravo je merodavno u rešavanju sporova pred arbitražnim tribunalom? Najčešće arbitri odlučuju po principu ex aequo et bono odnosno po principu pravičnosti, osim u slučajevima kada su stranke striktno ugovorile merodavno pravo.
Arbitri posle sprovedenog postupka donosi pisanu odluku koja može biti sa obrazloženjem ili bez obrazloženja, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora. (ukoliko vrednost ne prelazi iznos od 100.000 evra odluka se donosi bez obrazloženja). O donošenju odluke stranke obaveštava sekretar BAT-a. Odluke arbitražnog tribunala su konačne i izvršne i imaju status res iudicata odnosno status presuđene stvari.
Vasilije Guculj