Poslovna tajna – čest izvor problema za poslodavce koji nemaju svest o ozbiljnim posledicama koje može izazvati nepažnja ili neodgovornost zaposlenih prilikom rukovanja poverljivim informacijama privrednog društva.

Štaviše, prema istraživanjima, čak 60% malih i srednjih preduzeća pretrpi gubitke usled odavanja poslovnih tajni, što može značajno uticati na reputaciju i finansijsko stanje firme.

Da saznate kako možete zaštititi svoje poslovne tajne I koje sve korake morate preduzeti na tom putu, pročitajte ostatak ovog teksta I potražite pomoć advokata za radno pravo.

Zakon o zaštiti poslovne tajne

Zakon o zaštiti poslovne tajne, u najširem smislu, predviđa građanskopravnu zaštitu poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja.

Preciznije, zakon definiše šta je to poslovna tajna i kako se ona štiti, sa posebnim akcentom na zaštitu poverljivih informacija u poslovanju, odnosno na relaciji između poslodavca i zaposlenih.

U skladu sa tim, radnje u svrhu pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne zakon deli na zakonite ili nezakonite.

Zakon takođe opisuje procedure za sudsku zaštitu poslovne tajne, što podrazumeva mogućnost pokretanja pravnog postupka u slučaju povrede i stroge sankcije za ovaj vid povrede.

Sada ćemo videti šta se to tačno smatra poslovnom tajnom.

Poslovna tajna

Zakon o zaštiti poslovne tajne definiše poslovnu tajnu na način koji zahteva ispunjenje sledećih uslova:

• Tajnost: Poslovnu tajnu čine samo one informacije koje nisu opšte poznate ili lako dostupne onima koji se obično susreću sa tim informacijama. Na primer, specifična formula za proizvodnju određene hrane koja nije dostupna konkurentima predstavlja poslovnu tajnu.
• Komercijalna vrednost: Takođe, to moraju biti informacije koje imaju vrednost za poslovanje jer pružaju konkurentsku prednost, odnosno potrebno je da njihovo odavanje šteti poslodavcu a donosi korist konkurentu. Na primer, strategija marketinga koja još nije implementirana može imati veliku komercijalnu vrednost.
• Razumne mere zaštite: Lice koje kontroliše informacije mora preduzeti razumne mere da sačuva njihovu tajnost. To može uključivati uvođenje bezbednosnih protokola, obezbeđivanje kancelarijskog prostora ili potpisivanje ugovora o poverljivosti (poznatijeg kao NDA).

U skladu sa ovom definicijom, odnosno njenim elementima, možemo zaključiti da se svaka informacija koja ima komercijalni značaj i čije otkrivanje ili uništenje može naškoditi poslodavcu smatra poslovnom tajnom.

Sada se, logično, postavlja pitanje: Šta poslodavci mogu učiniti da zaštite ove informacije na način koji je zakonit?
Odgovor leži u potpisivanju ugovora o poverljivosti, još poznatog kao Non-Disclosure Agreement (NDA).

Ugovor o poverljivosti

Ugovor o poverljivosti jasno definiše koje se sve poslovne informacije smatraju poverljivim, kao i na koji će način odavanje poslovne tajne trećim licima biti kažnjeno, ukoliko zaposleni ili drugo lice koje ima posebne dužnosti prema poslodavcu/privrednom društvu prekrši svoje ugovorne obaveze.

Pored ugovora o poverljivosti, obavezu da se poslovna tajna čuva može da sadrži i sam ugovor o radu, često u sklopu klauzule o zabrani konkurencije, međutim često na jedan opštiji I manje detaljan način, zbog čega je taj vid zaštite poslovne tajne dosta manje bezbedan u odnosu na potpisivanje NDA-a.

Dalje, ugovor o poverljivosti poslodavcima takođe pruža način da zaštite svoju intelektualnu svojinu, kao što su patenti, autorska prava i žigovi.

Npr. NDA-om možete predvideti da se prava intelektualne svojine, bilo one koju su stvorili zaposleni ili sami vlasnici kompanije, ne prenose na zaposlene. Pa tako, ako zaposleni razvije novi softver tokom rada, taj softver ostaje u svojini poslodavca.

U svakom slučaju, preporučuje se da poslodavci kontaktiraju advokata za radno pravo prilikom sastavljanja ugovora o radu, kao i ugovora o poverljivosti, kako bi na adekvatan način zaštitili svoje poslovne tajne u radnom odnosu sa zaposlenima.

Koliko dugo zaposleni moraju čuvati poslovnu tajnu?

Zaposleni su dužni da čuvaju poslovnu tajnu ne samo tokom trajanja svog radnog odnosa, već i dve godine nakon prestanka radnog odnosa.
Ovaj rok može biti produžen samo ako je tako određeno osnivačkim aktom ili statutom kompanije, pri čemu obaveza da se poslovna tajna čuva ne može trajati duže od pet godina od dana prestanka radnog odnosa.

Odavanje poslovne tajne

Odavanja poslovne tajne predstavlja vid kršenja ugovorne obaveze iz ugovora o poverljivosti, a od strane zaposlenog.

Kada dođe do ovakve povrede poslovne tajne, poslodavac može pokrenuti pravni postupak da zaštiti svoje interese.

Ovo može uključivati zahteve za:

• utvrđivanje povrede;
• prestanak povrede;
• zabranu da se poslovna tajna koristi ili otkriva;
• zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je povreda izvršena;
• određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda;
• uništenje u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu.
• Objavljivanje presude

Pored ovoga, poslodavac/privredno društvo čiji je zaposleni izvršio povredu poslovne tajne njenim odavanjem može od tog istog zaposlenog potraživati naknadu štete tužbom, a može mu dati i otkaz ugovora o radu. U slučaju da je odavanje tajne izvršio član društva, onda tužbom može potraživati i isključenje člana.

Koliko iznosi visina naknade štete za povredu poslovne tajne?

Visina naknade štete za povredu poslovne tajne nije fiksna i zavisi od različitih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Sud prilikom određivanja naknade štete uzima u obzir:

• Negativne ekonomske posledice po poslodavca, uključujući gubitke koje je pretrpeo zbog nezakonitog ponašanja lica koje je povredilo poslovnu tajnu. Na primer, to mogu biti izgubljeni prihodi ili troškovi koji su nastali kao posledica otkrivanja poverljivih informacija.
• Nematerijalnu štetu koju je poslodavac pretrpeo, kao npr. oštećenje poslovnog ugleda, a na osnovu nepoštene tržišne utakmice, odnosno nelojalne konkurencije.

Sve u svemu, visina naknade štete se određuje spram okolnosti svakog slučaja ponaosob, a na osnovu dokaza koje obe strane iznesu na sudu.

Sud svakako ima diskreciono pravo da proceni sve relevantne faktore I spram njih donese konačnu presudu kolika iznosi pravična naknada poslodavcu kada se oda vredna poslovna tajna njegove firme.

Advokat za radno pravo

Odavanje poslovne tajne od strane zaposlenog može dovesti do značajnih ekonomskih i reputacionih gubitaka poslodavca, zbog čega preventivno ili reaktivno angažovanje advokata za radno pravo može biti od velikog značaja.

Advokat za radno pravo Vam može pomoći prilikom izrade ugovora o poverljivosti, a može vam pružiti i pravnu podršku u slučaju povrede poslovne tajne, uključujući pripremu potrebne dokumentacije i zastupanje u eventualnim sporovima.