Zakon o radu predviđa da posebne kategorije zaposlenih uživaju pravo na posebnu zaštitu na radu. Razlog tome leži u činjenici da uslovi rada u pojedinim okolnostima mogu biti neodgovarajući zaposlenima kao što su omladina, žene i osobe sa invaliditetom.

Primera radi, kada je reč o posebnoj zaštiti žena na radu, ista se neretko dovodi u vezu sa diskriminacijom žena po osnovu materinstva. Ova diskriminacija oličava se u kažnjavanju ili uznemiravanju trudnica ili zaposlenih koje doje decu usled odlaska u toalet, konzumiranja vode češće od drugih ili traženje medicinske pomoći ili pažnje kada je to zbog trudnoće potrebno. Imajući ovakvu tendenciju na umu, značajno je istaći da standardi Međunarodne organizacije rada utvrđuju da je prvenstveni cilj zaštite materinstva u oblasti rada obezbeđivanje sigurnosti zaposlenja žene tokom porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i određenog vremena nakon povratka na rad i sprečavanje da materinstvo bude osnov diskriminacije žena na radu i u vezi sa radom. Ovakva tendencija prisutna je u normativnom okviru Republike Srbije.

Naime, Zakon o radu predviđa da zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta. To se posebno odnosi na poslove koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Poslodavac je dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Najvažnije odredbe u pogledu zaštite materinstva obuhvataju sledeće:

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete:

– ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
– ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

– ima pravo na preraspodelu radnog vremena za vreme trudnoće. Ovo pravo ima i zaposlen roditelj sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti. Pri čemu, preraspodela je moguća samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Važno je napomenuti i to da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta obezbedi određene beneficije. To se odnosi na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. Ova pauza se uračunava u radno vreme.

U domaćoj praksi veliki broj predmeta pred sudovima upravo je za osnov imao nepoštovanje odredaba o zaštiti materinstva na radu. Uzimajući u obzir da veliki broj žena prilikom traženja zaposlenja nije upoznat sa svojim pravima u ovom domenu, napominjemo da poslodavci ne smeju ženama postavljati pitanja u vezi trudnoće i/ili planova u vezi sa materinstvom na razgovorima za posao.