Zakonom o radu predviđeno je nekoliko opravdanih razloga koji stoje poslodavcu na raspolaganju prilikom otkaza ugovora o radu. Jedan od njih jeste prestanak potrebe za radom zaposlenih koji se od tog trenutka tretiraju kao tehnološki višak. Ovaj pojam često u praksi plaši zaposlene jer je u velikom broju slučajeva upravo prestanak za radom pojedinih zaposlenih razlog za otkaz ugovora o radu.
Naknada štete kao posledica nezakonitog otkaza uređena je Zakonom o radu. Ovim Zakonom je predviđeno da zaposleni u pogledu kojeg je sud utvrdio nezakonitost prestanka radnog odnosa, ostvaruje pravo na naknadu štete u nekoliko slučajeva:
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) obavlja poslove osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita obezbeđenih hipotekom, koje banke i druge finansijske organizacije odobravaju fizičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina.
Poznato je da je važeći Zakon o žigovima (u daljem tekstu: Zakon), koji se primenjuje od 2020. godine, kao jednu od ključnih novina uveo sistem prigovora (opozicije) u postupak ispitivanja prijave žiga, prihvatajući rešenje poznato u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja, kao i u postupku registracije tzv. žiga Evropske zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije, odnosno svih njenih država članica.
Preraspodela radnog vremena podrazumeva određeni vid odstupanja od uobičajenog uređenja radnog vremena. Navedeno prvenstveno znači da zaposleno lice ne radi Zakonom o radu predviđenih osam sati dnevno tokom pet radnih dana, što je najčešći vid organizacije radnog vremena, iako se od njega može odstupiti.
Radno vreme kao institut definisano je Zakonom o radu. Ono se definiše kao vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju.