Osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima predstavlja jednu od četiri vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju. Na osnovu odredbi Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, izuzev za štete na stvarima koje je primio na prevoz (osim ako služe za ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu).

Ova vrsta osiguranja vezana je za vozilo, tako da su obuhvaćene ištete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo neovlašćeno lice. Ukoliko u ovom slučaju društvo za osiguranje naknadi oštećenom licu štetu, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Iznos najniže sume osiguranja na koju može biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.Međutim, zakon propisuje da taj iznos ne može biti niži od 1.000.000 evra za štetu na licima po jednom štetnom događaju i 200.000 evra za štetu na stvarima po jednom štetnom događaju. U situaciji kada ima više oštećenih lica, a ukupna naknada štete je veća od pomenutog iznosa, prava oštećenih lica prema društvu za osiguranje srazmerno se smanjuju.

Kod osiguranja od autoodgovornosti primenjuje se bonus-malus sistem, što znači da premija osiguranja zavisi od toga da li je osiguranik u prethodnom periodu imao prijavljenu štetu po osnovu osiguranja za vozilo, a za koju je on odgovoran. Ukoliko nije vozaču se umanjuje premija osiguranja, a ukoliko jeste ona se povećava.

U kom slučaju osigurano lice gubi pravo na osiguranje?

U određenim slučajevima osigurano lice gubi prava iz osiguranja, te je značajno da se osiguranik prilikom zaključenja ugovora upozna sa isključenim rizicima. Do gubitka prava iz osiguranja dolazi:

1) ukoliko vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
2) ukoliki vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;
3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;
6) ukoliko je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;
7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Gubitak prava iz osiguranja nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete, a društvo za osiguranja ukoliko mu nadoknadi štetu stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.