Elementarne nepogode (grad, zemljotres, poplava, suša) predstavljaju veliku opasnost za imovinu.

Nažalost, sve češće smo svedoci elementarnih nepogoda koje prouzrokuju ogromne štete na imovini (stanovima, kućama, poslovnim prostorima, automobilima). U ovakvim situacijama oštećena lica se najčešće pouzdaju u pomoć države, međutim to često nije dovoljno i ne predstavlja garanciju da će šteta biti nadoknađena.

Zaključenje ugovora o osiguranju

Kao najbolji vid zaštite domaćinstva od elementarnih nepogoda, javlja se osiguranje. Zaključenje ugovora o osiguranju domaćinstva omogućava da se isplatom sume osiguranja uspostavi stanje imovine koje je postojalo pre nastupanja osiguranog slučaja (elementarne nepogode). Ovo osiguranje usmereno je na naknadu štete, a gornju granicu obaveze osiguravača predstavlja pretrpljena šteta.

Važno je naglasiti da ukoliko se u toku istog perioda osiguranja dogodi više osiguranih slučajeva jedan za drugim, naknada iz osiguranja za svaki od njih određuje se i isplaćuje u potpunosti s obzirom na celu svotu osiguranja. Stoga, ne dolazi do njenog umanjenja za iznos ranije isplaćenih naknada u tom periodu.

Osiguranje domaćinstva

Osiguranje domaćinstva može zaključiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slučaj, pošto bi inače pretrpelo neki materijalni gubitak. Osiguranik je dužan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja. Međutim, ukoliko osigurani slučaj ipak nastupi, osiguranik je dužan da preduzme sve što je u njegovoj moći da se ograniče štetne posledice osiguranog slučaja. Važno je napomenuti da je osiguravač u obavezi naknaditi troškove, gubitke, kao i druge štete prouzrokovane razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slučaja, kao i pokušajem da se ograniče njegove štetne posledice, pa i onda kada su ti pokušaji ostali bez uspeha.

Takođe, osiguravač je dužan da osiguraniku isplati ovu naknadu čak i ako ona zajedno sa naknadom štete od osiguranog slučaja prelazi svotu osiguranja. Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu sprečavanja osiguranog slučaja ili obavezu spasavanja, a za to nema opravdanja, obaveza osiguravača smanjuje se za onoliko za koliko je nastala veća šteta zbog tog neispunjenja. Visina premije osiguranja zavisi od vrednosti i površine objekta. Najčešće premije se procenjuje na oko 1 evro po kvadratnom metru, što ovu vrstu osiguranja čini vrlo pristupačnom.

Šta je važno prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju?

Ugovarač osiguranja je u obavezi da štetu prijavi odmah, a najkasnije u roku od 3 dana i dostavi osiguravaču dokaze potrebne za utvrđivanje uzroka obima i visine štete. Osiguravač je u obavezi da isplati naknadu iz osiguranja, u ugovorenom roku koji ne može biti duži od četrnaest dana, računajući od dana kada je dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio. Ukoliko je za utvrđivanje postojanja osiguravačeve obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok počinje da teče od dana kad je utvrđeno postojanje njegove obaveze i njen iznos. Međutim, ako iznos njegove obaveze ne bude utvrđen u tom roku, osiguravač je dužan na zahtev ovlašćenog lica isplatiti iznos nespornog dela svoje obaveze na ime predujma.

Imajući u vidu sve češće elementarne nepogode, koje mogu značajno oštetiti imovinu potrebno je podići svest i znanje o mogućnosti zaštite od ovakvih rizika. Osiguranje domaćinstva predstavlja dosta pristupačno rešenje, koje u ovakvim situacijama omogućava naknadu pretrpljene štete. Prilikom zaključenja ugovora važno je da se lice upozna sa opštim i posebnim uslovima osiguranja, osiguranim rizicima, kao i sumom osiguranja i na taj način izabere najbolji paket pokrića. Ovo je posebno značajno jer pojedine elementarne nepogode često nisu obuhvaćene osnovnim, već dopunskim pokrićem (npr. zemljotres, poplave i bujice).