Open source licence software-a
Open source software ima drugačija pravila licenciranja u odnosu na standardni (“proprietary” software), kod kog je uobičajeno da vlasnik software-a uslovljava njegovo korišćenje plaćanjem licencnih naknada i kod kojih se ne može neovlašćeno umnožavati , koristiti ili menjati sam program.
Za razliku od toga, kod Open source software-a se primenjuju četiri slobode: 1) sloboda da se koristi program, 2) sloboda da se analizira način funkcionisanja programa, 3) sloboda distribucije kopije programa i 4) sloboda unapređenja programa i objave takvih promena.
Kad korišćenja open source software-a, bitno je proveriti koju tačno vrstu licence i vrstu prava (ali i obaveza) korisnik preuzima na sebe.
Postoje mnoge varijacije open source licenci, koje prepoznaje Open Source Initiative, u zavisnosti od toga da li korisnik ima obavezu da izmene software-a takođe ostavi na slobodnu upotrebu u daljem lancu korisnika – tzv. copyleft licence, da li korisnik mora objaviti svoj izvorni kod i slično.
Neke od popularnih vrsta licenci su recimo Apache Licence 2.0, BSD 3-clause “New” or “Revised”, GNU – General Public Licence, MIT Licence.
Prednosti korišćenja open source programa su manji troškovi po korisnika, postojanje podrške za otklanjanje grešaka u kodu i unapređenje od strane grupe programera i korisnka (tzv. community podrška), transparentnost, otklanja se rizik nepostojanja dalje podrške i update-ova korisniku.
Mane ove vrste software su: mogući indirektni troškovi u vezi sa podrškom korisniku, kodovi su dostupni i trećim licima koji bi ga mogli zloupotrebiti, potencijalno nerazvijen user interface, nekada noviji hardware nije kompatibilan sa opet source platformama.
Ivan Todorovic