U slučaju povrede na radu ili nastanka profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu štete.

Naknada štete obuhvata:

1. materijalnu štetu
2. nematerijalnu štetu

Materijalna šteta obuhvata troškove lečenja ili izgubljenu zaradu usled nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Naknada zarade obezbeđuje se za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana.

Visina naknade zarade razlikuje se u zavisnosti od toga da li je povreda nastala na radu ili van rada:

1) U slučaju sprečenosti za rad uzrokovane povredom van rada, zaposleni ima pravo na naknadu 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ovaj iznos ne može biti niži od visine minimalne zarade.

2) Ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ni ovaj iznos ne sme biti niži od iznosa minimalne zarade.

Ukoliko je kod zaposlenog došlo do potpune ili delimične nesposobnosti za rad, usled koje gubi zaradu, ili su mu mogućnosti bilo kakvog daljeg napredovanja i razvijanja umanjene ili uništene, poslodavac je dužan da zaposlenom isplaćuje novčanu rentu, koja predstavlja naknadu za pretrpljenu štetu. Dodatno, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je i pravo zaposlenog na novčanu naknadu za telesno oštećenje ili pravo na invalidsku penziju. Ovo pravo omogućeno je ukoliko je usled telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalne bolesti došlo do potpunog gubitka radne sposobnosti koji se ne može otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Osim materijalne, zaposleni ima pravo i na naknadu nematerijalne štete. Ona obuhvata naknadu za pretrpljeni strah, pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti, ukoliko je kod povređenog ostao ožiljak. U slučaju smrti zaposlenog koja je nastupila kao posledica povrede na radu, članovi porodice zaposlenog imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica.

Zaposleni i poslodavac mogu da se dogovore i postignu sporazum oko iznosa štete koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom. Prilikom utvrđivanja visine naknade štete u obzir se uzimaju sve okolnosti pod kojima se štetni događaj dogodio, način povređivanja, vrsta povreda ili profesionalnih oboljenja, izveštaj lekara koji je izvršio pregled povređenog zaposlenog i slično. Osim sporazumno, pravo na naknadu štete se može ostvariti i u postupku pred sudom, u slučaju kada zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor u pogledu naknade štete.

U slučaju da je poslodavac osiguran od odgovornosti za povrede radnika na radu kod neke od osiguravajućih kuća, zaposleni ima pravo da podnese odštetni zahtev osiguravajućoj kući kojim će potraživati naknadu pretrpljene štete. Ukoliko poslodavac ipak nije osiguran na pomenuti način, u tom slučaju on je dužan da svom zaposlenom nadoknadi štetu.