Mobing na poslu predstavlja ozbiljan problem koji može imati dalekosežne posledice po mentalno i fizičko zdravlje zaposlenih, kao i na radnu atmosferu u celini.

Iako je često povezan sa očiglednim oblicima zlostavljanja, kao što su verbalne uvrede ili fizički napadi, mobing može biti I mnogo suptilniji, pa samim tim i teži za prepoznati.

Npr. neopravdano kritikovanje, ignorisanje, izolacija, dodeljivanje besmislenih zadataka ili konstantno omalovažavanje pred kolegama su još neki od oblika mobinga koji često prolaze nezapaženo ili se pogrešno tumače kao normalan deo radne dinamike.

Upravo zbog toga, važno je da se edukujete o različitim manifestacijama mobinga i zakonima koji ga regulišu, a kako bi mogli prepoznati i adekvatno reagovati na ovo štetno ponašanje.
U nastavku ćemo detaljnije analizirati oblike mobinga kao i načine prijave i zaštite od zlostavljanja na radu.

1.Mobing: Zakon i drugi propisi

Već sam Ustav RS (član 60) svakom građaninu Srbije garantuje poštovanje dostojanstva njegove ličnosti na radu, kao i bezbedne i zdrave uslove rada.

Na ovu odredbu Ustava nadovezuje se Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (U nastavku: Mobing Zakon), koji predstavlja glavni propis koji reguliše mobing na poslu.

Pored ova dva akta, važno je spomenuti i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, a koji dodatno reguliše pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih kako bi se prečio mobing na poslu.

Iako postoje još neki propisi relevantni za pitanje zlostavljanja na radu, npr. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, najvažnije vam je da dobro poznajete spomenuti Mobing Zakon i Pravilnik.

U skladu sa tim, hajde da pogledamo kako ovi akti definišu mobing i da raščlanimo njegovu definiciju na sastavne delove zarad lakšeg razumevanja.

2.Mobing na poslu: Značenje

Mobing Zakon zlostavljanje na radu definiše na sledeći način:

Zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja. Za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

S obzirom da je reč o dosta dugoj i kompleksnoj definiciji, a koja jednom laiku otežava razumevanje značenje ove pojave, u nastavku ćemo pojasniti šta to sve treba da se desi da bi se jedno ponašanje kvalifikovalo kao mobing na poslu:

1.Aktivno ili pasivno ponašanje

Mobing na poslu može da bude aktivan i pasivan.

Aktivni mobing čine direktne akcije kao što su uvrede, verbalni napadi, širenje laži ili ogovaranja, direktne pretnje, seksualno uznemiravanje ili fizički napadi, dok pasivni mobing čine indirektne akcije kao što su ignorisanje, isključivanje iz timskih aktivnosti, nedavanje potrebnih informacija za obavljanje posla, ili ostavljanje zaposlenog bez zadataka.

2.Ponovljeno ponašanje, usmereno prema zaposlenom ili grupi zaposlenih

Mobing može biti usmeren ka jednoj osobi ili više njih – Zakon ne pravi razliku.

Ono što je važno je da je to ponašanje koje se događa više puta, ne samo jedanput.

Dakle, ako vas poslodavac ili kolega samo jednom verbalno ili fizički napadne na poslu, to se ne bi moglo smatrati mobingom na poslu jer nije reč o ponašanju koje se ponavlja. Jedino ponašanje koje ne mora da se ponavlja jeste seksualno uznemiravanje.

Takođe, u ovom kontekstu vredi spomenuti i razliku između horizontalnog i vertikalnog mobinga, gde je horizontalni mobing onaj koji se dešava između kolega-zaposlenih, a vertikalni između nadređenog poslodavca/direktora i zaposlenog.

3.Cilj su povrede dostojanstva i drugih aspekata zaposlenog

Ako vas poslodavac ili kolega:

• Stalno ismeva pred kolegama, zbog čega se osećate poniženo ili degradireno,
• Neosnovano proziva da se nekompetentni ili imate loše radne navike, zbog kojih laži ili glasina je vaša reputacija narušena,
• Neosnovano optužuje da pravite greške na poslu ili obavljate sumnjive aktivnosti, zbog kojih se osećate napadnuto,
• Stavlja pod konstantan pritisak ili vas kostantno vređa, pa zbog toga trpite stres ili imate anksiozne napade ili probleme sa spavanjem i zdravljem,
• Namerno stavlja u niži položaj ili vam uskraćuje napredovanje bez razloga,

Sve ove radnje imaju za cilj povredu dostojanstva ili drugih aspekata zaposlenih, i doprinose tome da se određeno ponašanje kvalifikuje kao mobing na poslu.

4.Posledice su strah ili stvaranje neprijateljskog okruženja, pogoršanje uslova rada, izolacija ili navođenje na otkaz

Mobing na poslu sa sobom mora da nosi određene posledice.

Tu svakako spada izazivanje straha, npr. stalnim pretnjama otkazom, ali i stvaranje neprijateljskog okruženja (npr. kolege se ponašaju kao da ste nepoželjni, izbegavaju vas i kritikuju bez razloga).

U mobing spada i pogoršanje uslova rada, a kako bi vam posao bi otežan – npr. dodeljuju vam se nemogući rokovi ili zadaci bez dovoljno resursa da ih obavite.
Konačno, namerno isključivanje iz društvenih i profesionalnih aktivnosti na poslu, kao i stvaranje uslova da sami poželite da date otkaz (npr. kroz stalno davanje zadataka ispod vaše kvalifikacije) se takođe smatra mobingom na poslu.

Ove situacije treba razlikovati od zakonitih odluka poslodavca koje nisu usmerene ka ponižavaju zaposlenog, regularnih razgovora o radnim performansama zaposlenog, kao i zahteva poslodavca za poboljšanje radne efikasnosti ili ponašanja.

Ukoliko niste sigurni o kakvom je ponašanju reč u vašem slučaju, jasniju sliku može da vam pruži advokat za radno pravo.

5.Mobing na poslu: Primeri

Sada kada znamo šta je mobing na poslu i koji su njegovi sastavni delovi, hajde da pogledamo dva česta primera zlostavljanja na radu iz prakse.

Prvi primer je tzv. Mobing punog stola, i viđamo ga najčešće kod mobinga od strane direktora.

Uzmimo za primer Marka, koji je direktor jedne kompanije, i koji zaposlenu Anu redovno pred kolegama ismejava i omalovažava njen rad, nazivajući je nesposobnom i nedovoljno dobrom. On viče na nju na sastancima, često koristeći uvredljive reči, i širi neistinite glasine o Ani među kolegama, tvrdeći da je nekompetentna i lenja.

Vredi primetiti da se Marko u svom neprikladnom ponašanju usmerava isključivo prema Ani, dok ostale kolege tretira s poštovanjem. Ovakvo ponašanje se dešava svakodnevno tokom poslednjih šest meseci.

Koja je posledica ovakvog ponašanja? Ana se oseća poniženo, degradirano i izolovano. Njeno psihičko zdravlje je takođe ugroženo zbog stalnog stresa i anksioznosti.

Drugi primer je primer mobinga praznog stola, gde poslodavci ili kolege zaposlenog počinju da ignorišu u potpunosti ili mu ne daju nikakve zadatke. Tu takođe spadaju situacije gde se zaposlenom daju zadatci daleko ispod njegovih kvalifikacija, zbog čega nema dovoljno posla da popuni svoj radni dan.

Npr. Ivan već mesecima odbija da se kolegi Milošu obraća direktno i koristi druge zaposlene da mu prenesu poruke. Na društvenim mrežama iznosi komentare da na Milošev račun, navodeći da je beskoristan za kompaniju.

Sa drugim zaposlenima, pak, Ivan normalno komunicira i sarađuje, pa je razlika u ophođenju osetna i kod Miloša stvara osećaj da je bezvredan i nevidljiv u svom radnom okruženju.
Zbog ovakve radne atmosfere i nedostatka zadataka, Miloš nema priliku da doprinese ili napreduje, zbog čega odlučuje da da otkaz.

6.Mobing na poslu: Prijava i Postupak

Prijava mobinga na poslu se razlikuje u zavisnosti od toga da li mobing vrši drugi zaposleni ili poslodavac.

Ukoliko je reč o horizontalnom mobingu (zaposleni-zaposleni), zaposleni podnosi obrazloženu prijavu HR službi poslodavca (ili drugoj nadležnoj osobi) direktno ili posredstvom drugog lica (npr. predstavnika sindikata ili lica nadležnog za poslove bezbednosti i zdravlja na radu).

Ova druga opcija postoji zarad zaposlenih koje je strah da sami podnesu prijavu.

Prijava mora biti pisana i samo obrazloženje sadrži opis mobinga tj. koja ponašanja ga čine.

Kod vertikalnog mobinga (poslodavac/direktor-zaposleni), zaposleni može odmah pokrenuti ostupak pred sudom, bez pokušaja posredovanja. Obratite pažnju na upotrebu reči „može“, što znači da je ovde reč o mogućnosti, a ne o obavezi.

Kod slučajeva gde će doći do posredovanja, poslodavac je taj koji nakon prijema prijave predlaže posredovanje u roku od 3 dana. Ličnost posrednika biraju i zaposleni koji je pretrpeo mobing, i poslodavac, i zaposleni koji je vršio mobing.

A šta ako ne uspeju da se slože oko ličnosti posrednika?

U tom slučaju, poslodavac će obavestiti strane o neuspehu postupka posredovanja. U suprotnom, ako do posredovanja dođe, ovaj postupak je hitan i mora biti završen u roku od 8 dana.

Završava se pisanim sporazumom, sa merama za prestanak mobinga i preporukama za njegovo sprečavanje, ili dolazi do pokretanja postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline.

Na kraju, poslodavac zaposlenom koji je počinio mobing na poslu može izreći opomenu, udaljenje sa rada do 30 dana bez naknade zarade, i trajni premeštaj.

I dalje vam je konfuzan postupak prijave mobinga i sprovođenja postupka zbog zlostavljanja na radu? Kontaktirajte advokata za konsultacije, a kako bi vam objasnio tačne korake primenljive na vaš konkretan slučaj.

7.Mobing na poslu: Obrazac

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na svom sajtu ima primer obaveštenja o zabrani vršenja zlostavljanja, a do kojeg možete doći klikom ovde.

8.Mobing: Tužba

Ako prethodno navedeni postupci kod poslodavca ne uspeju, zaposleni uvek može prijaviti mobing na poslu inspekciji rada ili može podneti tužbu nadležnom sudu.

Pravo da podnese tužbu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ima i zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca.

U oba slučaja reč je o radnom sporu koji se vodi u parničnom postupku.

Samom tužbom zaposleni može da zahteva da sud:

• utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje;
• zabrani zlostavljaču dalje zlostavljanje
• naloži izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja;
• naloži naknadu materijalne i nematerijalne štete koju je pretrpeo usled mobinga na poslu;
• objavi presudu donetu povodom njegove tužbe.

Što se tiče najčešće postavljanog pitanja – kako dokazati mobing – Mobing Zakon ide na ruku zaposlenog koji je mobing pretrpeo.

Naime, zaposleni samo treba da učini verovatnim da je nad njim vršeno zlostavljanje, dok je poslodavac taj koji mora dokazati da nije vršio mobing.

Još jedna dobra stvar jeste da je postupak u parnicama za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja hitan i da se u međuvremenu zlostavljaču mogu odrediti privremene mere radi sprečavanja

nasilnog postupanja ili otklanjanja štete (npr. zabrana približavanja i zabrana pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog).

9.Mobing: Krivično delo ili ne?

Mobing na poslu nije definisan kao krivično delo u srpskom zakonodavstvu, ali može da ima preklopnih tačaka sa krivičnim delima proganjanja, ugrožavanja sigurnosti, nasilničkim ponašanjem i diskriminacijom, zbog čega neretko dolazi do konfuzije između ovih pojava.

Ukoliko niste sigurni sa čim se tačno suočite od navedenih pojava, konsultujte se sa svojim advokatom.

10.Mobing Sudska Praksa

U sudskoj praksi, iako nisu jedini, neretko se viđaju slučajevi mobinga u obrazovnim institucijama, tj. mobing u školi.

Npr. poznat je slučaj gde je žrtva zlostavljanja na radu prosvetar zaposlena na određeno vreme, koja je mobing trpela od strane direktora škole zbog saznanja da je ostala trudna.

Iako je bila cenjena među učenicima i kolegama zbog svog rada, u školi su odlučili da je ne zadrže nakon isteka njenog ugovora kako bi na njeno mesto zaposlili nekog drugog. Međutim, situacija se zakomplikovala kada je zaposlena otkrila da je trudna, jer to po zakonu obavezuje školu da joj produži ugovor do kraja porodiljskog odsustva.

Od tog trenutka, direktor I drugi profesori počinju da joj šalju neprimerene SMS poruke u kasnim noćnim satima, optužujući je za neprofesionalnost i loš rad. Poruke su bile uvredljive i zastrašujuće, a neretko I preteće, što je narušavalo njen privatni život i mir.

Osim toga, na sastancima nastavničkog veća i pred učenicima, direktor i kolege su je često ponižavale, iznoseći kritike na njen račun bez osnova i diskreditujući njen rad i profesionalni integritet.

Nakon što je mesecima trpela zlostavljanje, zaposlena je odlučila da preduzme pravne korake, prvo pokušavajući da reši problem interno, međutim neuspoešno. Potom je podnosela tužbu nadležnom sudu za zaštitu od zlostavljanja na radu, tražeći utvrđenje postojanja mobinga, zabranu daljeg zlostavljanja od strane direktora i drugih profesora, kao I naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog stresa i ugroženog zdravlja.

Sud je utvrdio da je ponašanje direktora i kolega prema zaposlenoj sistematski mobing na poslu, te im je naloženo da prestanu sa zlostavljanjem, dok je škola obavezana da zaposlenoj splati odštetu.