U Sjedinjenim Američkim Državama lekarske greške čine treći vodeći uzrok smrti.

U Srbiji je ovu brojku teško odrediti i izgledno je da do nje nikada nećemo doći.

Zašto? Zato što u Srbiji napori usmereni na otkrivanje lekarskih greškaka najčešće nailaze na odgovor nadležnih poput: “Nisu utvrđeni nikakvi propusti u lečenju”.
Za pacijente preminule usled nesavesnog lečenja pravde često nema, jer se u Srbiji lekari čije greške ubijaju pacijente retko kada osuđuju. Toliko retko, da podatak iz 2017. godine iz Lekarske Komore Srbije evidentira samo 4 lekara koja su osuđena zbog lekarske greške I lišena licence.

U pitanju su osuđujuće presude koje glase na novčane naknade između 500.000 i 1.000.000 dinara, a koje su rezultat borbenosti malobrojnih specijalizovanih advokata za medicinsko pravo.

Šta je medicinsko pravo?

Medicinsko pravo je oblast prava koja reguliše sve aspekte medicinske prakse, pacijentovih prava i odgovornosti medicinskog osoblja.

Kako medicinsko pravo čini niz zakona, podzakonskih akata I drugih propisa koji obiluju stručnom terminologijom, pokušaj razumevanja ovih propisa bez pomoći specijalizovanog pravnog stručnjaka ponekad može da deluje kao da ste se zatekli u jednoj od epizoda Uvoda u Anatomiju.

Iz tog razloga, napisali smo ovaj članak koji ima za cilj da vas upozna sa ključnim zakonima i drugim pravnim propisima koji čine osnovu ovog područja, a kako biste bili sigurni da dobijate odgovarajuću zaštitu kao pacijent I da lekari u vašem slučaju postupaju u skladu sa pravilima medicinske prakse.

1. Zakon o Zdravstvenoj Zaštiti (ZZZ)

Zakon o Zdravstvenoj Zaštiti (ZZZ) predstavlja osnovu Medicinskog prava u Srbiji, a u njemu su uređena pitanja poput:

• društvene brige za zdravlje
• organizacije zdravstvene zaštite I zdravstvenih ustanova
• pružanja usluga zdravstvene zaštite domaćim I stranim licima
• prava pacijenata
• obaveza i odgovornosti zdravstvenih ustanova i osoblja
• obučavanja, stažiranja, usavršavanja I licenciranja zdravstvenih radnika
• provere kvaliteta i nadzora zdravstvene zaštite I stručnog rada zdravstvenih radnika
• delovanja zdravstvenih ustanova za slučaj smrti pacijenta
• sukoba interesa
• kaznenih odredaba.

Kako ZZZ osigurava transparentnost, etičnost I odgovornost u obavljanju medicinskih usluga u Srbiji, isti je od suštinskog značaja za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite građanima Srbije.

2. Zakon o Zdravstvenom Osiguranju

Zakon o zdravstvenom osiguranju u Srbiji reguliše sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i pružanje zdravstvene zaštite građanima.
Ovaj zakon ima za cilj obezbeđivanje pristupa osnovnim zdravstvenim uslugama svim osiguranicima na teritoriji Srbije.
U ovom zakonu možete dobiti odgovore na pitanja:

• Ko ima pravo na zdravstveno osiguranje u Srbiji
• Koji se podaci o osiguraniku nalaze u matičnoj evidenciji
• Koja su to prava osiguranika iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (pravo na pregled, lečenje, rehabilitaciju, lekove, medicinska sredstva, novčane naknade, itd.)
• Šta spada u obavezno zdravstveno osiguranje, a šta ne, kao I šta spada u privatno zdravstveno osiguranje
• Kako se zdravstveno osiguranje koristi u Srbiji, a kako u inostranstvu
• Kako se određuje participacija
• Kako se vrši odabir lekara I koje su njegove obaveze
• Koji su organi nadležni za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog organa
• Kako se sprovodi dobrovoljno zdravstveno osiguranje
• Kako ostvariti naknadu štete u vezi sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem, itd.

3. Zakon o Pravima Pacijenata

Zakon o Pravima Pacijenata predstavlja sledeći ključni pravni dokument koji definiše prava pacijenata u Srbiji.

Ovaj zakon garantuje pacijentima:

• Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite
• Pravo na informacije (o svom zdravlju, zdravstvenoj službi, o načinu kako da koristi zdravstvene usluge, itd.)
• Pravo na preventivne mere radi očuvanja zdravlja
• Pravo na kvalitetne zdravstvene usluge
• Pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite
• Pravo na blagovremeno obaveštenje o medicinskoj meri koju treba da primi
• Pravo na slobodan izbor lekara / ustanove / mere
• Pravo na drugo stručno mišljenje o svom zdravstvenom stanju
• Pravo na privatnost i poverljivost ličnih podataka, kao I podataka o svom zdravstvenom stanju
• Pravo na pristanak i slobodno odlučivanje o pitanjima vezanim za svoje zdravlje
• Pravo na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju
• Pravo da napusti zdravstvenu ustanovu
• Pravo na olakšanje patnje i bola
• Pravo na poštovanje njegovog vremena, a koje se ostvaruje pružanjem zdravstvenih usluga u najkraćem mogućem roku
• Pravo na prigovor, u slučaju uskraćenog prava na zdravstvenu zaštitu
• Pravo na naknadu štete

Sva ova prava su, naravno, propraćena I odgovarajućim dužnostima I odgovornostima pacijenata.
Te odgovornosti su usmjerene na samo zdravlje pacijenta, ali I na njegov odnos prema zdravstvenim radnicima I drugim korisnicima zdravstvenih usluga.

4. Zakon o Lekovima i Medicinskim Sredstvima

Zakon o Lekovima i Medicinskim Sredstvima sadrži odredbe za kliničko ispitivanje, proizvodnju, promet, distribuciju i upotrebu lekova i medicinskih sredstava u Srbiji.
On, na prvom mestu, propisuje organizaciju, nadležnosti i poslove Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Pored toga, ovim zakonom su propisane prepoznate vrste lekova u Srbiji, postupak za dobijanje dozvola za lekove, ali i garancije za njihovu bezbednost u vidu kontrole kvaliteta leka.

Ovaj Zakon takođe reguliše pitanja medicinskih sredstava i to tako što:

• Propisuje vrste medicinskih sredstava i njihovu svrhu
• Vrši podelu medicinskih sredstava
• Propisuje postupak upisa u registar medicinskih sredstava, kao i brisanja iz njega
• Reguliše proizvodnju, promet, kliničko ispitivanje, obeležavanje, kontrolu kvaliteta, oglašavanje i upotrebu medicinskih sredstava
• Zakonom su propisane i kaznene odredbe za privredne prestupe i prekršaje vezane za lekove  i medicinska sredstva.

Napomena: U Srbiji postoji važan propratni propis u vidu Pravilnika o načinu oglašavanja leka, odnosno medicinskog sredstva, a kojim su propisani tačni uslovi I koraci za reklamiranje, promovisanje I sponzorisanje lekova i medicinskih sredstava.

5. Zakon o Presađivanju Ljudskih Organa

Zakon o Presađivanju Ljudskih Organa reguliše postupke i uslove za presađivanje organa u Srbiji.
Ovaj zakon propisuje uslove za davanje pristanka za doniranje organa i utvrđuje kriterijume za određivanje prioriteta za transplantaciju.
Pacijenti i donatori organa (kao I njihove lične informacije) su zaštićeni ovim zakonom, a osim toga se zakonom obezbeđuje pravedna raspodela organa i sprečava trgovina organima.

1. Da li su svi građani Srbije automatski donori organa?

Kako je Srbija jedna od evropskih država koja ima najniži broj donora, u maju mesecu 2023. godine je došlo do usvajanja izmena I dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa, kao I Zakona o ljudskim ćelijama I tkivima.

Izmenama i dopunama je predviđeno da svaki građanin može postati donor organa u slučaju smrti, tj. ne mora da poseduje donorsku karticu ili da se formalno prijavljuje da postane donor.
Drugim rečima, svako ko ne želi da njegovi organi budu darovani za slučaj smrti i ko se tome izričito protivi – treba da o tome da izjavu, na propisanom obrazcu, a koja će biti evidentirana u Registru nedavaoca.

Napomena: Zbog nejasnoća u tumačenju ovih propisa, kao I panike koja se širi među građanima o potencijalnim zloupotrebama ovih izmena, važno je istaći da članovi porodice preminulog svakako moraju da potpišu pristanak za presađivanje organa umrlog, bez obzira na to da li je njegovo izričito protivljenje evidentirano u Registru nedavalaca ili nije. Drugim rečima, lekari su I dalje uvek u obavezi da traže pristanak porodice za transplantaciju organa!

6. Zakon o Zdravstvenoj Dokumentaciji i Evidencijama u Oblasti Zdravstva

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji I evidencijama u oblasti zdravstva propisuje vrste medicinske dokumentacije I evidencija, način I postupak njihovog vođenja, kao I rokove njihovog čuvanja.
Zakonom je predviđen integrisani zdravstveni informacioni sistem, kao I zaštita podataka iz zdravstvene dokumentacije.
Odredbe ovog zakona mogu biti dopunjene odredbama Zakona o Zaštiti Podataka o Ličnosti, a po pitanjima prikupljanja, obrade, zaštite I pristupa ličnim podacima pacijenata.

7. Zakon o Obligacionim Odnosima

Zakon o Obligacionim Odnosima propisuje da je, u odnosu lekara I pacijenta, lekar dužan u izvršavanju svoje radne obaveze postupati sa povećanom pažnjom, odnosno prema pravilima struke I običajima.
Drugim rečima, ukoliko bi kod pružanja zdravstvene usluge nastupila povreda zaštićenog dobra pacijenta, tj. njegovog tela, zdravlja ili života, vršila bi se provera da li je lekar postupao u skladu sa pažnjom dobrog stručnjaka.

8. Krivični zakonik

Krivični zakonik predviđa krivičnu odgovornost I kazne za:

• Neovlašćeno otrkivanje tajne koju je lekar saznao u vršenju svog poziva
• Nesavesno pružanje lekarske pomoći
• Neukazivanje lekarske pomoći
• Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo
• Nesavesno postupanje pri spravljanju I izdavanju lekova

Odredbe ovog zakonika se odnose na sankcionisanje propuštanja u čuvanju lekarske tajne, kršenja pacijentovih prava, kao I povreda telesnog integriteta pacijenta.

9. Kodeks Medicinske Etike Lekarske Komore Srbije

Kodeks Medicinske Etike Lekarske Komore nije zakon niti pravni akt, ali je važan propis u kojem su propisana pravila ponašanja za medicinske profesionalce, uključujući lekare, medicinske sestre i ostalo medicinsko osoblje.

Ovaj kodeks postavlja etičke standarde za pružanje zdravstvene zaštite, obavezuje medicinske stručnjake na poverljivost informacija o pacijentima i zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola, vere, rase ili drugih ličnih karakteristika pacijenata.

Advokat za medicinsko pravo: kako vam može pomoći?

Advokat za medicinsko pravo pruža širok dijapazon pravnih usluga u zdravstvenoj I farmaceutskoj industriji.

Između ostalog, tu spadaju I usluge:

• Tumačenja pravnih propisa iz oblasti medicinskog prava, a radi izbegavanja njihovog kršenja
• Licenciranja zdravstvenih ustanova i radnika
• Zastupanja zdravstvenih ustanova, zdravstvenih radnika i oštećenih stranaka u postupcima naknade štete zbog lekarske greške, kao i zbog neukazivanja lekarske pomoći
• Zastupanje u postupcima koji se tiču zdravstvenog osiguranja
• Sastavljanja ugovora između zdravstvenih usluga, zdravstvenih ustanova i ustanova koje im pružaju usluge (npr. dobavljača lekova), kao i zdravstvenih usluga i njihovih zaposlenih
• Obezbeđivanja postupanja zdravstvenih usluga sa propisima o zaštiti osetljivih podataka o pacijentima
• Zaštite intelektualne svojine farmaceutskih kompanija (npr. patentiranje lekova ili medicinskih uređaja)
• Pomoći u poštovanju regulative kod vršenja medicinskih istraživanja i kliničkih ispitivanja