Izmenama Zakona o patentima iz 2019. godine, pronalazak, odnosno intelektualna svojina nastala u radnom odnosu, definisana je na jedan sasvim novi — širi način.
Naime, intelektualna svojina nastala u radnom odnosu nije samo ono što zaposleni stvara dok obavlja svoje radne zadatke.

Zaposleni do pronalaska može doći i kada je zaposleni koristio resurse poslodavca ili se bavio aktivnostima povezanim sa poslodavcem, čak i ako to nije bilo deo njegovih radnih obaveza.

Npr. ako je poslodavac – softverska kompanija pružila zaposlenom obuku za novu tehnologiju za razvoj aplikacija, a zaposleni potom stvori pronalazak koristeći ta znanja, taj pronalazak se takođe računa kao onaj koji je nastao u okviru radnog odnosa.

Prava poslodavca u vezi intelektualne svojine nastale u radnom odnosu

Ukoliko ste poslodavac čiji je zaposleni stvorio intelektualnu svojinu u radnom odnosu, imate pravo na zaštitu ovakve intelektualne svojine, odnosno pronalaska, kao i na njegovo imovinsko iskorišćavanje.

To suštinski znači da vaš zaposleni ne može registrovati svoj pronalazak na svoje ime, već to možete učiniti isključivo vi – na ime svoje kompanije u kojoj zaposleni radi.
Mnogi su stava da bi ovo pravo „trebalo“ da se podrazumeva I bez da ga izričito predvidite u ugovoru, međutim uvek je sigurnije imati odredbu u Ugovoru o radu ili (još bolje) Ugovoru o poverljivosti, a koja predviđa da kao poslodavac imate ekskluzivno pravo na zaštitu intelektualne svojine.

Zašto?

Prvenstveno zato što pravo poslodavca da imovinski iskorišćava pronalazak iz radnog odnosa u okviru svoje privredne delatnosti traje ograničeno – I to samo 5 godina od stvaranja dela.
U ugovornoj odredbi, poslodavac može odrediti da po isteku tog roka ne dolazi do prenosa imovinskih prava na zaposlenog, odnosno da poslodavac I dalje nastavlja uživati u profitu koji mu taj pronalazak donosi.

Na ovaj način, ne samo da osiguravate pravnu zaštitu svojih interesa za slučaj eventualnog sudskog spora, već i produžavate svoje pravo na imovinsko iskorišćavanje pronalaska i nakon isteka zakonskog roka.

Obaveze poslodavca u vezi intelektualne svojine nastale u radnom odnosu

Iako intelektualna svojina zaposlenog iz radnog odnosa pripada poslodavcu, važno je da znate da zaposleni zadržavaju sva svoja moralna prava u vezi pronalaska.
To znači da zaposleni mora biti jasno prepoznat kao autor pronalaska.

Kako to možete da uradite u praksi?

Načina je više, ali se uglavnom svode na:

• Uključivanje imena zaposlenog u patentnu prijavu ili u dokumentaciju vezanu za pronalazak.
• Javno naglašavanje doprinosa zaposlenog prilikom predstavljanja novog proizvoda ili inovacije.
• Uključivanje imena/lika zaposlenog u promotivne materijale, saopštenja za javnost ili na internim i eksternim događajima gde se vrši promocija pronalaska.

Pored poštovanja moralnih prava, poslodavac ima i obavezu da zaposlenom da naknadu za njegov pronalazak iz radnog odnosa.

Stvar je internog dogovora između zaposlenog i poslodavca da li će ta naknada biti finansijske prirode ili u vidu neke druge nagrade, ali imajte u vidu da taj dogovor mora biti formalizovan u okviru opštih akata i ugovora o radu.

Kolika naknada pripada zaposlenom za intelektualnu svojinu nastalu u radnom odnosu?

Naknada zaposlenom za intelektualnu svojinu nastalu tokom radnog odnosa zavisi od nekoliko kriterijuma.
Ovi kriterijumi mogu biti definisani ugovorom o radu koji zaposleni ima sa poslodavcem ili opštim pravilnikom kompanije.

Kada kažemo da mogu, to znači da ne postoji obaveza da se oni nađu u ovim aktima, ali u tom slučaju će se primeniti zakonsko rešenje koje nalaže da se naknada određuje individualno za svaki slučaj, uzimajući u obzir propisane smernice.

Šta to znači?

Prvo, to znači da će se pri određivanju naknade uzimati u obzir ekonomska korist koju iskorišćavanje pronalaska donosi kompaniji.

Drugo, to znači da će se pri određivanju naknade uzeti u obzir stvarni doprinos poslodavca razvoju pronalaska. Pod tim mislimo na finansijske, druge materijalne, pa i ljudske resurse uložene u razvoj pronalaska od strane zaposlenog.

Ugovorna odredba koja reguliše intelektualnu svojinu nastalu u radnom odnosu – Da ili ne?

Što se poslodavca tiče, za njega je bolje da naknadu definiše ugovorom ukoliko smatra da ekonomska korist od pronalaska može biti značajna.

Na ovaj način, poslodavac izbegava nepredviđene troškove koji mogu nastati u slučaju individualnog pregovaranja o naknadama, ali i izbegava situacije gde se oslanjajući na zakonska rešenja može desiti da mora platiti više nego što je planirao, jer se naknade utvrđuju individualno.

Takođe, poslodavac ovako obezbeđuje da profit od pronalaska nastavi dobijati i po isteku od 5 godina od stvaranja dela.

Za zaposlenog, sa druge strane, ugovorna odredba znači sigurnost u vezi sa time koliko će dobiti za svoj rad i doprinos. Međutim, ova odredba takođe može značiti da će se njegov doprinos ograničiti na unapred definisane okvire.

Pa tako, ako su kriterijumi previše fiksni, zaposleni može imati manje prostora za pregovaranje o višim naknadama ili dodatnim nagradama za izuzetne rezultate, ali je ovo rešivo npr. putem definisanja različitih bonus sistema u ugovoru.

Takođe, ukoliko je pronalazak iz radnog odnosa računarski program ili baza podataka, poslodavac je trajni nosilac svih imovinskih prava (nema onog ograničenja od 5 godina), što može biti dobar razlog da zaposleni insistira na ugovornoj odredbi koja drugačije reguliše ovo pitanje.

U svakom slučaju, za stručno-pravno regulisanje intelektualne svojine nastale u radnom odnosu između zaposlenog i poslodavca, biće vam od koristi advokat za radno pravo Beograd.

Zaštita intelektualne svojine nastale u radnom odnosu

Zaštita svih vrsta intelektualne svojine, pa i one nastale u radnom odnosu, vrši se pred Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije, uz pomoć ovlaštenog punomoćnika tj. advokata za intelektualnu svojinu.

Jedina vrsta intelektualne svojine koju ne morate da zaštitite pred ZIS-om jeste autorsko delo jer se ono smatra zaštićenim od samog trenutka nastanka, ali od deponovanja (formalne registracije) možete da imate značajne koristi, a naročito ukoliko radite u IT sektoru.

Pa tako, formalna registracija autorskog dela omogućava prevashodno tehnološkim startapima da iskoriste tzv. IP Box olakšicu koja im znatno umanjuje poreske obaveze, ali i pomaže da lakše privuku investitore voljne da ulažu u inovativna preduzeća – zato što i oni dobijaju određene povlastice.

Zaključak

U svakom slučaju, pravna regulacija intelektualne svojine nastale u radnom odnosu može znatno umanjiti rizik od potencijalnih troškova za poslodavca, kao i smanjiti troškove poslovanja firme.
Za zaposlenog, ova odredba može zagarantovati dodatne prihode, finansijsku sigurnost i reputaciju značajnu za dalji razvoj karijere.