Evergreen patentna zaštita

Pod pojmom evergreen zaštite se podrazumeva strategija za zaštitu patenata kojom bi se omogućilo da zaštita za pronalazak traje duže od dvadeset godina.

Ovakvo postupanje služi nosiocima patenta da i dalje napaćuju naknade za korišćenje patenta i da pokušaju da spreče konkurente da uđu na tržište proizvoda kome je istekla patentna zaštita.

Uglavnom se pojam evergreen zaštite pominje u kontekstu farmaceutskih proizvoda, gde se pokušavaju sprečiti drugi učesnici na tržištu da koriste generične supstance (kojima je istekao rok patentne zaštite).

Način na koji se postiže dalja zaštita pronalaska je zaštite modifikovanog pronalaska. Primera radi menja se doziranje supstanci, štite se derivati, izometrijske forme, dodaje se nova supstanca postojećem pronalasku i slično.

Takav je slučaj i kada postojeća supstanca ima određene mane – ako supstanca nije dovoljno stabilna ili lek ima nepovoljna dejstva, novi pronalazak može biti unapređena verzija koja eliminiše takve nedostatke.

U Indiji je poznat slučaj da je odbijena Novartisova prijava patenta za lek Gleevec (Novartis v. Union of India&Others) uz objašnjenje da se zaštita može tražiti za pronalazak koji se bitnije razlikuje u pogledu efikasnosti u odnosu na prethodni patent. Pored Indije i neke druge zemlje imaju zakone kojima se zabranjuje evergreen zaštita pronalaska – Brazil, Tajland, Južna Afrika.

Ivan Todorovic