Poznato je da je važeći Zakon o žigovima (u daljem tekstu: Zakon), koji se primenjuje od 2020. godine, kao jednu od ključnih novina uveo sistem prigovora (opozicije) u postupak ispitivanja prijave žiga, prihvatajući rešenje poznato u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja, kao i u postupku registracije tzv. žiga Evropske zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije, odnosno svih njenih država članica.

Osnovni cilj postupka prigovora mogli bismo razumeti način nosioca prioritetnog prava da spreči registraciju znaka kojim se povređuje ili razvodnjava njegov žig.

U protekle dve i po godine, odnosno nešto više, koliko se Zakon primenjuje, imali smo prilike da vidimo kako postupak to prigovora i praktično izgleda u Srbiji.

Jedno od insteresantih pitanja do kojeg u postupku može doći jeste dokazivanje korišćenja žiga koji je osnov prigovora kada je taj žig čuven.

Zakonom je propisano da nosilac ranijeg žiga koji je podneo prigovor mora, po zahtevu podnosioca prijave, dokazati da je u periodu od pet godina, koji prethodi datumu podnošenja prijave ili datumu njenog prava prvenstva, koristio raniji žig u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga za koje je registrovan i koje navodi kao razlog za prigovor, ili mora dokazati da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje, pod uslovom da je raniji žig na datum prijave žiga ili datum njenog prava prvenstva bio registrovan najmanje pet godina (član 36. stav 2. Zakona). Ovakva odredba jeste potupno usklađena sa EU zakonodavstvom, ali osim pukog usklađivanja, potrebno je da razumemo i njen cilj i doseg, posebno ukoliko je osnov za prigovor čuveni žig ranijeg nosioca prava, odnosno podnosioca prigovora.

Ovako postavljeno pravilo vrlo je logično, ali ga ipak treba razumeti pre svega kao branu neosnovanim prigovorima nosilaca ranijih prava koji svoje žigove ne koriste u periodu od pet godina bez opravdanog razloga, ili čak nikada nisu ni imali nameru da ga koriste za robe i usluge za koje je registrovan. Bez ove odredbe, mogli bismo da vidimo širok spektar nesavesnog postupanja ranijih nosioca prava i širok spektar postupaka prigovora čijim rešavanjem bi Zavod za intelektualnu svojinu bio opterećen. Ipak pozivanje na ovu odredbu i zahtev za dokazivanjem korišćenja čuvenog žiga koji je osnov prigovora, od strane podnosioca prijave žiga, moglo bi se smatrati ne samo nesavesnim postupanjem preduzetim sa njegove strane, već i elementarnim nepoznavanjem žigovnog prava i svrhe ove odredbe i samog postupka prigovora.

Čuveni žig jeste žig koji je svojim korišćenjem stekao toliko visoku reputaciju, da probija kroz klase, odnosno proizvode i usluge za koje je registrovan, ali i korišćen. Prilikom dokazivanja da je njegov žig čuven, nosilac prava ne dokazuje da je njegov žig korišćen za sve proizvode i usluge iz svih 45 klasa Ničanske klasifikacije, već njegovu visoku reputaciju stečnu opsežnim, dugotrajnim i upornim korišćenjem i ulaganjem u razvoj proizvoda i/ili usluge za čije označavanje se koristi i samog žiga.

Dakle, nosilac čuvenog žiga neće dokazivati da je njegov žig korišćen za sve robe i usluge, ili za robe i usluge za koje podneta prijava žiga koja se u prigovoru pobija, kako bi ista bila odbijena. Na njega se ne može primenjivati odredba o dokazivanju korišćenja žiga. Čisto jezičko tumačenje odredbe zakona o dokazivanju korišćenja žiga u postupku prigovora, vodilo bi ukidanju i nemogućnosti primene ulaganja prigovora na osnovu čuvenog žiga, što je nedopustivo. Navedena odredba ima se tumačiti ciljano u kontekstu svrhe čuvenog žiga i samog postupka prigovora.