CBAM mehanizam, iako se primarno vezuje za firme u EU, podjednako je važan i za srpske firme koje proizvode robu i izvoze robu sa visokim emisijama ugljenika u države Evropske Unije.

Kada se ovaj mehanizam krene primenjivati u potpunosti, nesumnjivo će uticati na konkurentnost i poslovanje gore navedenih srpskih firmi, što znači da već sada moramo razmotriti strategije kojima možemo ublažiti potencijalne rizike.

U ovom članku, istražujemo kako CBAM utiče na zaštitu životne sredine i obaveze koje nameće srpskim firmama, kao i kako im advokati za zaštitu životne sredine mogu pomoći u prilagođavanju ovim novim zahtevima.

1. Kakve veze imaju CBAM i zaštita životne sredine?

CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) predstavlja „spreči umesto leči“ mehanizam Evropske Unije, a koji je namenjen sprečavanju „curenja ugljenika“.
Šta ovo zapravo znači i kako se ovim mehanizmom obezbeđuje zaštita životne sredine?

Prosto rečeno, EU ne želi dopustiti evropskim proizvođačima da:

• prebace svoje fabrike u zemlje gde nema ili ima manje poreza na ugljenik, ili
• iz tih zemalja uvoze jeftiniju robu iz sektora električne energije, gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, đubriva i vodonika, i to bez ikakvih ograničenja.

Razlog za to: Propuštanje sprečavanja ovakvog ponašanja može dovesti do veće emisije ugljenika u zemljama van EU, što bi ugrozilo globalne napore u borbi protiv klimatskih promena.
Sada kada razumemo šta je CBAM i koja je njegova svrha, možemo da pređemo na važnije pitanje:

Kako ovo EU planira da sprovede ovu zamisao u delo?

Jednostavno.

Tako što će zahtevati da sve kompanije u EU, a koje uvoze ovakvu robu iz trećih zemalja, Evropskoj Komisiji prijave emisije koje nastaju direktno ili indirektno tokom proizvodnje ove robe i u nju su ugrađene.

Sad ste verovatno pomislili: Ali Srbija nije u EU, zašto je to važno za nas i naše firme?
CBAM mehanizam reguliše i ovo pitanje – ali više o tome u sledećoj sekciji.

2.Zaštita životne sredine i obaveze koje CBAM nameće srpskim firmama?

Kompanije koje nisu u EU (dakle i Srbija), ali proizvode i izvoze ovu robu u nju, takođe imaju obaveze čijim se sprovođenjem obezbeđuje zaštita životne sredine.

Te obaveze podrazumevaju da ove kompanije prate i izračunavaju svoje direktne i indirektne emisije, kao i izveštavaju svoje partnere u EU o njima preko indirektnog carinskog zastupnika.

Trenutna je procena da u Srbiji ima oko 2,500 hiljade ovakvih firmi, te bi one u slučaju neprijavljivanja ovih emisija mogle biti kažnjene novčanom kaznom od 10 do 50 evra po toni neprijavljenih emisija.

Priznaćete, ovo nije zanemarljiv iznos u konačnici.

Kako je za CBAM mehanizam predviđen prelazni period koji će trajati do 31. decembra 2025. godine, postoje i naknade obaveze koje će Srbija steći tek nakon što ovaj period istekne.

Npr. trenutno ne postoji obaveza kupovine CBAM sertifikata, plaćanja poreza za emitovani ugljen dioksidili verifikacije izveštaja o emisijama, ali kada od 1. januara 2026. godine krene puna primena uredbe, nastupiće i ove dodatne obaveze po srpske firme.

3.U kojem roku srpske firme moraju podneti izveštaj o emisijama zarad zaštite životne sredine?

Poznavanje CBAM rokova za izveštavanje važno je za sve firme koje posluju sa Evropskom unijom, ali trenutno u prelaznom periodu postoje razlike u izveštajnim rokovima kod proizvođača robe i uvoznika.

Izveštajni period za proizvođače robe je 12 meseci, odnosno izveštaj se podnosi na godišnjem nivou.

Sa druge strane, za uvoznike (CBAM deklarante) je izveštajni period predviđen da bude kvartalan, što znači da se izveštaj podnosi na svaka tri meseca.

Kada započne puna primena regulative, izveštavanje za uvoznike će takođe biti na godišnjem nivou.

4.Koji je obavezan sadržaj CBAM izveštaja srpskih firmi za EU partnere?

Kada srpske kompanije šalju CBAM izveštaj svojim partnerima u Evropskoj uniji, taj izveštaj treba da sadrži informacije o količini ukupnih emisija u proizvodima koje izvoze.

Računaju se i direktne emisije koje se generišu tokom proizvodnjei indirektne koje nastaju tokom proizvodnje električne energije.

Iako trenutno nije propisana obavezna metodologija izveštavanja za kompanije iz Srbije, preporučuje se primena metodologije iz Evropske Unije, s obzirom da će ona jedina biti prihvaćena po isteku prelaznog perioda.

U skladu sa njom, emisije će se pratiti isključivo korišćenjem pristupa zasnovanog na proračunu ili pristupa zasnovanog na merenju, što uključuje kontinuirano merenje koncentracije relevantnih gasova staklene bašte zarad zaštite životne sredine.

5.Problematičnost CBAM obaveza u vezi zaštite životne sredine u odnosu na srpske firme.

Osim toga što će srpske uvoznike iz industrija sa visokim emisijama GHG u EU pogoditi dodatni troškovi naknada za emisije gasova sa efektom staklene bašte, nakon prelaznog perioda srpske kompanije suočiće se i sa izazovom oko praćenja, prijavljivanja i verifikovanja svojih emisija.

Razlog za ovo je odsustvo usklađenosti srpske klimatske politike sa onom iz EU, što može da dovede do ekstremno visokih taksi čije bi plaćanje imalo negativan uticaj na srpsku privredu u celosti.

Koliko „ekstremno visokih“?

Pa, oko dve milijarde evra godišnje, ukoliko se država ne pozabavi adekvatnom regulativom.

Ako se pitate ko će biti najviše pogođen ovim obavezama, odgovor je:

Svi izvoznici iz industrija sa visokim emisijama, sva mala preduzeća u lancu snadbevanja – ali i celokupno stanovništvo.

S obzirom da će doći do poskupljenja proizvoda iz Srbije i da će konkurentnost srpskih kompanija koje izvoze u EU opasti, doćiće do smanjenog broja investicija i samim tim do smanjene ekonomske aktivnosti u državi.

Kako bi sprečili ili makar usporili ovaj scenario koji vodi do povećanja nezaposlenosti i opšteg ekonomskog usporavanja, potrebno je da preduzmemo odgovarajuće mere usklađivanja srpske regulative o zaštiti životne sredine sa evropskim standardima i usvajanja održivih poslovnih praksi iz ove oblasti.

6.Kako Advokat za zaštitu životne sredine može pomoći srpskim firmama oko CBAM obaveza?

Advokat za zaštitu životne sredine, na prvom mestu, može predstaviti posledice CBAM obaveza po poslovanje srpskih firmi i pomoći im da uspostave sistem za interno prikupljanje i praćenje podataka koji se od njih zahtevaju.

Pored uspostavljanja novih procesa, advokat za zaštitu životne sredine može izvršiti temeljnu analizu internih procesa srpskih firmi, a radi utvrđivanja mesta gde postoje pravni nedostaci.

Konačno, advokat može firmi pomoći i oko metoda obračuna štetnih emisija.

Ukoliko je vaša firma obaveznica CBAM mehizma, i razmišljate o angažovanju advokata za zaštitu životne sredine kako bi vam pomogao da se prilagodite novim zahtevima, preporučljivo je da to učinite što pre.

Što duže odgađate uspostavljanje odgovarajućih internih procesa za praćenje i prijavljivanje štetnih emisija, šanse za nastupanje negativnih posledica su veće po vas i vašu firmu.