Godine 1988, na Olimpijskim igrama u Seulu, Kanadski atletičar Ben Džonson je osvojio zlatnu medalju u trci na 100 metara. Time je postavio novi svetski record u trajanju od 9.79 sekundi.
Nažalost, nakon doping testiranja na kojem se pokazalo da je pozitivan na doping sredstva, Džonson je suspendovan i zlatna medalja mu je oduzeta.
Ovaj slučaj dopinga u sportu je samo jedan od brojnih poznatih primera, ali se ističe kao jedan od najozbiljnijih izazova u sportskoj industriji. Takvi slučajevi ne samo da se suprotstavljaju vrednostima koje sportska zajednica promoviše, već i potencijalno nose ozbiljne posledice po zdravlje samih sportista.
Zbog ovakvih instanci, u sportskoj zajednici se javilo pitanje: Kako obezbediti fer i čist sport za sve sportiste I fanove?
A kao odgovor – formirane su antidoping organizacije I donesena antidoping pravila, kako u svetu tako I u srpskom sportu.
Od prevencije, preko detekcije, pa sve do sankcionisanja doping u sportu, ovaj članak pokriva sve bitne aspekta antidoping pravila koja važe u Srbiji I srpskom sportu.
1. Doping u sportu
Doping u sportu predstavlja postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila, među koje spadaju:
- Prisustvo zabranjenih supstanci ili metoda u telesnom uzorku sportiste
- Korišćenje ili pokušaj korišćenja doping sredstava
- Odbijanje ili izbegavanje davanja uzorka
- Ometanje doping kontrole
- Nedozvoljeno posedovanje doping sredstava
- Saopštavanje lažnih informacija, podsticanje, pomaganje ili učestvovanje u dopingovanju.
Reč je o zabranjenim aktivnostima u sportu, a koje reguliše Zakon o sprečavanju dopinga u sportu.
2. Zakon o sprečavaju dopinga u sportu
Zakon o sprečavaju dopinga u sportu je glavni akt u Republici Srbiji koji sadrži antidoping pravila u srpskom sportu.
Ovaj akt je usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom i propisuje nadležnosti, obaveze i odgovornosti antidoping organizacija, sportista, sportskih stručnjaka i drugih lica u vezi sa sprečavanjem, otkrivanjem i sankcionisanjem dopinga u sportu.
Pored zakona, antidoping pravila se utvrđuju i pravilnicima različitih sportskih organizacija, kao što su Olimpijski komitet Srbije, Savez za sinhrono plivanje Srbije i drugi.
Ovi pravilnici preciziraju disciplinske mere i postupke njihovog izricanja u slučajevima utvrđene povrede antidoping pravila.
3. Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS)
Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS) je državna ustanova koja je nadležna za sprečavanje, otkrivanje i sankcionisanje dopinga u sportu. Njen rad je usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom i međunarodnom konvencijom protiv dopinga u sportu.
Pored obavljanja doping kontrole na teritoriji Srbije, ali i u inostranstvu u saradnji sa drugim antidoping organizacijama, ADAS takođe sprovodi edukativne aktivnosti za sportiste, sportske stručnjake i javnost o štetnosti dopinga i važnosti fer-pleja.
4. Doping kontrola
Već smo spomenuli da je Antidoping agencija ta koja ima ovlašćenje da uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmičenjima i izvan njih.
Doping kontrola obuhvata sledeće aktivnosti:
- planiranje rasporeda testova
- izbor sportista
- prikupljanje uzoraka (urina, krvi ili druge autorizovane tehnike)
- laboratorijsku analizu
- upravljanje rezultatima
- pretrese i žalbe
Važno je napomenuti da doping kontrola mora biti organizovana i sprovedena tako da se eliminira svaka mogućnost zamene uzoraka ili manipulacije.
Kontrola može biti iznenadna ili najavljena. Može se sprovoditi kako u okviru tako i van takmičenja.
Van takmičenja, doping kontrolama podležu sportisti u konkurenciji za Olimpijske igre, visoko rangirani sportisti, međunarodni sportisti, oni koji planiraju nastaviti karijeru nakon suspenzije zbog dopinga, i drugi sportisti koje Antidoping agencija odredi (tzv. registrovana test grupa).
Doping kontrole sprovode je isključivo ovlašćeni i kvalifikovani kontrolori, koji moraju posedovati legitimaciju izdatu od strane ADAS.
5. Obaveze sportista u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu
Sportisti su obavezni dozvoliti i omogućiti doping kontrolu.
Svako odbijanje, nepristupanje, izbegavanje ili onemogućavanje doping testiranja od strane sportiste smatra se povredom antidoping pravila. Protiv takvog sportiste se može izreći disciplinska, čak i ako rezultat bude negativan.
Sportista je takođe dužan obavestiti svog lekara o zabrani korišćenja doping sredstava, te se mora uveriti da dobijena medicinska terapija ne sadrži niti jedno od takvih sredstava.
Napomena: Ukoliko postoji očigledna i neophodna medicinska potreba, sportista ima pravo da zatraži od Antidoping agencije da mu omogući korišćenje doping sredstava bez zabrane.
6. Obaveze nadležnog nacionalnog sportskog saveza u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu
Nacionalni sportski savez ima obavezu utvrđivanja disciplinskih mera za povrede antidoping pravila.
Prilikom izricanja određenih mera, prava lica odgovornih za doping moraju biti poštovana, uključujući pravo na pravnu zaštitu.
Osim toga, nacionalni sportski savez ima obavezu da obezbedi stalno medicinsko praćenje kategorisanih sportista. Ukoliko dopingovani sportista postigne bilo kakav sportski rezultat, savez takav rezultat ne sme priznati.
Konačno, savez je dužan da prijavi svaku informaciju koja ukazuje na povredu antidoping pravila i zbog iste može uskratiti finansiranje osobama koje ova pravila ne poštuju.
7. Disciplinske mere zbog povrede antidoping pravila
Disciplinske mere koje se primenjuju u slučaju povrede antidoping pravila i nepoštovanja obaveza iz Zakona obuhvataju:
- Ukidanje rezultata sportskih takmičenja;
- Privremenu suspenziju;
- Onemogućavanje učešća na sportskim takmičenjima;
- Zabranu obavljanja sportskih aktivnosti;
- Ostale disciplinske mere propisane od strane Svetskog antidoping kodeksa i pravila sportskih saveza.
Neke od ovih mera neće biti izrečene ukoliko lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila uspe da dokaže svoju nevinost ili odsustvo namere ili nepažnje. Za ovakve slučajeve, najbolje je imati asistenciju advokata za sportsko pravo.
8. Kazne zbog dopinga
Omogućavanje upotrebe doping sredstava i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava su jedina dva krivična dela koja se spominju u Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu.
Za oba krivična dela propisana je kazna zatvora i oduzimanje doping sredstava.
Prekršaja je znatno više, a samo neki od njih su:
- Ometanje dela ili cele doping kontrole
- Neovlašćena prodaja, transport i slanje doping sredstava
- Davanje ili propisivanje doping sredstva sportisti
- Pomoć ili podrška povredi antidoping pravila
- Zastrašivanje radi sprečavanja saopštavanja informacija o dopingu
- Korišćenje doping sredstava od strane sportiste
- Odbijanje ili izbegavanje davanja uzorka
Zaključak
Sport je više od igre. Sport je biznis.
Zato i ne iznenađuje što usled pritisaka i visokih očekivanja profesionalne sportske zajednice veliki broj sportista ima dileme oko upotrebe doping sredstava.
Bilo kako bilo, doživotni gubitak reputacije u sportskoj industriji kao i stavljanje sopstvenog života u opasnost nije vredan trenutnih ili potencijalnih trenutaka uspeha.
Očuvanje integriteta sporta i ličnog zdravlja trebalo bi uvek biti prioritet, jer, na kraju, sport treba da bude primer fer pleja i dostojanstva.