Izvor: https://pixabay.com/vectors/copyright-thief-stolen-intellectual-6809961/

Bilo da ste samostalni umetnik, startap ili razvijena IT kompanija, poznavanje Zakona o autorskom I srodnim pravima može da vam pomogne da izbegnete skupe pravne sporove oko intelektualne svojine.

Naime, ovim zakonom su regulisana ekskluzivna prava koja autori tj. stvaraoci imaju na svojim originalnim delima I njegovo razumevanje je ključno kako bi izbegli pravne zamke koje se mogu javiti kada su u pitanju autorska prava.

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti razotkrivanjem pet uobičajenih mitova I zabluda o autorskim pravima, a sve kako bi vam omogućili da uvećate vrednost svoje intelektualne svojine I izbegnete propuštanje prilika za inovacije.

1. Mit #1: „Ako promenim tuđe delo za 10%, to nije kršenje autorskih prava.“

Pogrešno!

Uzmimo za primer muzičko delo čiji je stvaralac neko drugo lice.

Naime, ukoliko na nečijem muzičkom delu promenite nekoliko tonova ili reči u tekstu pesme, čak i ako te promene predstavljaju manje od 10% celokupnog dela, to se i dalje može smatrati kršenjem autorskih prava.

Zašto?

Zato što nije samo količina kopirane materijala ono što je važno, već i značaj i originalnost dela koje se koristi.

Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ne navodi određeni procenat ili količinu dela koje se može kopirati bez dozvole vlasnika autorskih prava.

Naprotiv, svako korišćenje autorski zaštićenog dela bez pristanka vlasnika autorskih prava, odnosno, svaka promena ili oponašanje prethodnog rada, može potencijalno biti smatrana kršenjem autorskih prava.

Zato je važno da pre upotrebe tuđeg dela dobijete dozvolu ili licencu, ili da stvorite originalno delo koje se ne oslanja na autorski zaštićeni materijal drugih.

2. Mit #2: „Ne moram da registrujem svoja autorska prava jer ih automatski posedujem“

Tačno je da u Srbiji autorska prava automatski nastaju čim se autorsko delo stvori.

Tačno je i da ne moraju biti registrovana da bi se smatrala važećima.

Međutim, registrovanje autorskih prava može autoru pružiti dodatnu zaštitu u slučaju njihovog kršenja.

Ovaj postupak registrovanja autorskih dela u formi pisanog dokumenta se još naziva i deponovanje, te služi radi obezbeđenja dokaza o postojanju autorskog dela i autorskog prava ukoliko dođe do spora oko istih.
Drugim rečima, deponovanjem primeraka svojih dela povećavate šanse da u slučaju kršenja autorskih prava ostvarite pozitivan ishod i naknadu štete nakon podnošenja tužbe.

Pored toga što deponovanjem obezbeđujete pravni dokaz o vlasništu nad svojom intelektualnom svojinom, kao što su npr. softverski kod, digitalni mediji ili pisani sadržaj, na ovaj način ostvarujete i mnogobrojne finansijske benefite.

Naime, ukoliko onemogućite drugim licima da koriste vaše autorsko delo bez vaše dozvole, možete da izbegnete gubitak prihoda, negativan uticaj neovlašćene upotrebe po vašu reputaciju i pravnu odgovornost u slučaju njihovog neovlašćenog korišćenja.

Takođe, kao nosilac autorskog prava, vi uvek možete da koristite svoje pravo tako što ćete drugim licima dati licencu tj. odobrenje da koriste vaš rad u zamenu za autorsku naknadu. Ova naknada može da predstavlja dodatni tok prihoda za vas i vašu kompaniju i da vam pomogne u finansiranju budućeg rasta i razvoja.

Konačno, zaštitom svoje intelektualne svojine možete da se istaknete kao ključni igrači u svojoj industriji, da se bolje pozicionirate u odnosu na svoje konkurente na tržištu, te da privučete kupce I investitore koji traže pouzdane partnere I poslovne saradnike.

Kompanije koje imaju snažan portfolio intelektualne svojine pokazuju da su posvećene njenoj zaštiti i pružaju sigurnost potrošačima da su njihovi proizvodi ili usluge originalne i kvalitetne.

3. Mit #3: „Mogu da koristim bilo koju sliku koju pronađem na internetu sve dok navedem ko je originalni autor.“

Navođenje imena autora dela ne mora nužno da znači da ste dobili pravo da koristite njegov rad.

U Srbiji, kao i u većini zemalja, korišćenje tuđeg autorskog dela bez izričite dozvole autora ili bez ispunjavanja određenih uslova predstavlja kršenje autorskih prava.

To uključuje korišćenje ne samo fotografija, već i muzike, video klipova, gifova, i drugih tipova kreativnog sadržaja koji se nalaze na internetu.

Iz tog razloga, a da bi izbeli povredu tuđih autorskih prava, trebalo bi da:

• se informišete o autorskim pravima na određenim delima, pre njihovog korišćenja
• zatražite dozvolu od autora ili koristite slike koje su dostupne pod odgovarajućom licencom, ili
• koristite samo sadržaj koji ste sami kreirali

4. Mit #4: „Fair use mi omogućava da koristim bilo koje autorsko delo u obrazovne svrhe.“

Istina je da se „fair use“, odnosno, koncept „fer korišćenja“ najčešće primenjuje na autorska dela koja se koriste u svrhe obrazovanja, kritike, recenzije i novinarstva.

Ukoliko niste čuli za ovaj koncept, reč je o pravnoj doktrini koja omoguća svakom da pod određenim uslovima koristi tuđi materijal zaštićen autorskim pravima, i to bez odobrenja nosioca autorskog prava.

Razlog za ovo rešenje je poprilično logičan. Naime, na ovaj način se uspostavlja balans između isključivih prava koja pripadaju nosiocim aautorskih prava i javnog interesa za razvojem kreativnosti, podsticanjem inovacija i promovisanjem slobode izražavanja.

Međutim, jako je važno napomenuti da fair use koncept nije apsolutno pravo.

Šta predstavlja fer korišćenje autorskog dela zavisi od slučaja do slučaja, i zahteva analizu nekoliko faktora, uključujući:

• svrhu i karakter upotrebe autorskog dela
• prirodu autorskog dela
• količinu i značaj dela koji se koristi
• efekat upotrebe autorskog dela na tržištu za originalni rad, itd.

Da biste bili bezbedni pri korišćenju materijala zaštićenog autorskim pravima, uvek je bolje da potražite pravni savet od advokata za intelektualnu svojinu, umesto da sami vršite ovakvu analizu.

5. Mit #5: „Autorska prava se odnose samo na kreativna dela kao što su knjige, muzika i umetnost.“

Iako su autorska prava često povezana sa kreativnim radovima, ona zapravo obuhvataju širok spektar originalnih autorskih dela, uključujući i:

• programski kod
• baze podataka
• aplikacije za mobilne telefone
• video igre
• arhitektonska dela
• sadržaje na sajtovima i druge tipove digitalnog sadržaja, itd.

Razumevanje kako se Zakon o autorskom i srodnim pravima primenjuje na vašu konkretnu industriju je važno za sve koji stvaraju bilo koji vid intelektualne svojine, ali je naročito važno za startape ili kompanije koje imaju tehnološke proizvode.

Da biste zaštitili svoje interese i maksimalno iskoristili vrednosti svojih autorskih dela, konktaktirajte advokatsku kancelariju za intelektualnu svojinu i zakažite konsultujte radi razvoja sveobuhvatne strategije intelektualne svojine.