Šta je društveno odgovorno poslovanje (DOP) i zašto je od značaja za kompanije i društvo?

Društveno odgovorno poslovanje je relativno nov koncept koji je nastao iz potrebe da se umanje negativni aspekti postojeće poslovne prakse i koroporativnog sveta generalno, koji utiču na naš svakodnevni život više nego što je to na prvi pogled očigledno. Još krajem prošlog veka ljudi širom sveta su prepoznali izuzetno negativne posledice koje su proistekle iz društveno neodgovornog poslovanja po društvo i životnu sredinu, kao i potrebu da se stvore određene kontra mere za ublažavanje tih posledica. DOP je veoma širok pojam koji se može definisati i primeniti na različite načine. Ovaj koncept se pre svega odnosi na zaštitu ljudskih prava, korporativno upravljanje, zaštitu životne sredine i zaštitu i promovisanje prava radnika. Jednostavno rečeno, DOP je dobrovoljna primena etičkih principa u poslovnoj praksi koja ima direktan pozitivan uticaj na uslove rada, zaposlene, lokalnu zajednicu i životnu sredinu i na taj način formira pouzdanu i odgovornu kompaniju koja ostvaruje profit. Bez obzira na definiciju, cilj DOP je da doprinese tome da preduzeća (mala i velika) mogu da budu profitabilna i uspešna, a u isto vreme odgovorna i održiva.

Kao što je već napomenuto, implementacija principa DOP-a je pre svega na dobrovoljnoj bazi i ide dalje od postojećih pozitivnopravnih okvira. Ovi principi pripadaju tipu takozvanog “soft law” koncepta kao i univerzalnog pravnog načela dobre vere (bona fides). Ali to naravno nikako ne znači da su nebitni sa stanovišta pozitivnopravnih propisa. Naprotiv, DOP je direktno povezan sa mnogim granama prava kao što su međunarodno i evropsko pravo, kompanijsko pravo, obligaciono i procesno pravo, radno pravo i pravo zaštite životne sredine, kao i krivično pravo. Sve ove oblasti u velikoj meri doprinose razvoju DOP i pomažu da se reše neki od gorućih problema današnjice. Na primer, pre nekoliko godina u posebnom izdanju Utrehtskog časopisa za međunarodno i evropsko pravo (https://www.utrechtjournal.org/8/volume/30/issue/78/) obrađeno je nekoliko pravnih aspekata DOP u ovim oblastima.

Pored pravnog aspekta, raste i broj pokazatelja o važnosti DOP-a za krajnje korisnike proizvoda i usluga. Studija sprovedena 2017 u SAD (http://www.conecomm.com/research-blog/2017-csr-study) je pokazala da se više od 60 procenata Amerikanaca nada da će u odsustvu regulacije od strane države, poslovni sektor uspeti da povoljno utiče na socijalne i ekološke promene. Većina ispitanih korisnika (87 procenata) je reklo da bi najpre kupila proizvod od kompanije koja podržava cilj koji im je od važnosti. Još važnije, studija je pokazala da bi 76 procenata ispitanih odbilo da kupi proizvode kompanije čija poslovna politika nije u skladu sa njihovim uverenjima.

Naravno, veoma je teško porediti tržišta pojedinačnih zemalja kao što su SAD i Srbija, kao i socijalnu osvešćenost njihovih građana. Međutim, Privredna komora Srbije je prepoznala jedinstveni značaj vrednosti i principa DOP-a i na svom sajtu je postavila vrlo dobar Vodič za odgovorno preduzetništvo (http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Kvalitet/Vodic%20za%20odgovorno%20preduzetnistvo.pdf). Tim koji stoji iza ove simpatične brošure je napravio set primera koji pokazuju kako kompanije (velike, srednje, male pa čak i mikro) u Srbiji i regionu mogu da implementiraju u svoje poslovanje načela DOP-a. Fokus je na četiri bitna aspekta: zaposleni, poslovno okruženje, lokalna zajednica i životna sredina.

Zaposleni – njihove veštine i kompetentnost kao i opšte dobro su od esencijalnog značaja za uspostavljanje profitabilnog i konkurentnog preduzeća. Jedan od načina da se ovo postigne je davanje mogućnosti zaposlenima za stalno usavršavanje i edukaciju, kao i pružanje zdravog radnog okruženja i brige za njih i njihove porodice.

Poslovno okruženje – za građenje dobre poslovne reputacije ključ je transparentan proces poslovanja, kao i briga o klijentima i njihovim potrebama tako što će im se pružati proizvodi i usluge visokog kvaliteta.

Lokalna zajednica – na visoko konkurentnom tržištu, sticanje poslovne prednosti je od velikog značaja i jedan od načina da se to postigne jeste da se prepoznaju i zadovolje potrebe lokalne zajednice i da se na taj način dobije epitet “dobrog komšije” – situacija u kojoj svi stejkohlderi dobijaju.

Životna sredina – jedan od glavnih problema današnjice je svakako zaštita životne sredine i kompanije svih veličina su u obavezi da svoje poslovanje učine energetski efikasnim i održivim, što sa druge strane takođe doprinosi i značajnom smanjenju troškova na svim nivoima.

Ovo je bio mali uvod u koncept društveno odgovornog poslovanja, a u nekim od sledećih AKT blog-postova biće detaljnije predstavljeno na koji način je DOP regulisan i promovisan u Srbiji.

Iva Živković

Istraživanje na zaštićenim pronalascima

Patenti daju pravo njihovom titularu da onemoguće treća lica da u periodu važenja patenta proizvode, upotrebljavaju, uvoze, prodaju ili nude na prodaju predmete koji sadrže predmet pronalaska. Ova eksluzivna prava trpe izvesne izuzetke, a jedan od njih je mogućnost da se zaštićeni pronalazak koristi radi istraživanja i razvoja. Međutim, ovde se javlja dilema u kojoj meri se može koristiti patent trećeg lica za ove potrebe.

U članu 30 Trips Sporazuma navedeno je da zemlje potpisnice mogu propisati dozvoljena ograničenja prava iz patenata, ali da takva ograničenja ne treba da budu u suprotnosti sa uobičajenim iskorišćavanjem patenata i da ne treba prekomerno da utiču na legitimne interese vlasnika patenta, uzimajući u obzir i legitimne interese trećih lica. Takva odredba se uglavnom javlja i u nacionalnim zakonima koji regulišu ovu oblast.

Pod uobičajenim korišćenjem patenta treba razumeti aktivnosti kojima njihov nosilac koristi pronalazak radi sticanja dobiti (primera radi upotreba patentiranog proizvodnog postupka radi dobijanja proizvoda, prodaja predmeta koji sadrže pronalazak). Prekomerni uticaj na legitimne interese vlasnika patenta i interesi trećih lica predstavljaju pravni standard koji može biti tumačen na različite načine u raznim jurisdikcijama. Pravilo da se ne smatra povredom istraživanje i razvoj na tuđem patentu ima u svojoj osnovi ideju da se na taj način može doprineti unapređenju pronalaska ili da se istraže dejstva patenta radi daljeg tehničkog razvoja.

Međutim, dilema se javlja u pogledu zahteva da li istraživanje i razvoj moraju biti nekomercijalnog tipa (primera radi eksperimenti izvedeni za nastavne svrhe) da bi predstavljali dozvoljeni izuzetak. Da li je dozvoljeno istraživati npr. pronalazak koji se odnosi na određenu hemijsku supstancu kako bi se razvio sopstveni proizvod drugačijih karakteristika ili da bi se proizvod mogao plasirati na tržište od strane lica koje vrši istraživanje, nakon isteka perioda patentne zaštite? U nekim zemljama, zakoni izričito zahtevaju nekomercijalni karakter istraživanja, dok u drugim pravnim sistemima nije smetnja da istraživanje ima za cilj buduću dobit.

Većina zemalja ne definiše precizno u zakonu šta se tačno podrazumeva pod pojmovima eksperiment, istraživanje i razvoj. Osim toga, u oceni dozvoljenosti istraživanja, može se napraviti razlika u istraživanju na pronalasku (npr. unapređenje pronalaska) ili sa pronalaskom (recimo korišćenje upotreba pronalaska na drugom pronalasku).

Imajući navedeno u vidu, da bi se zauzeo stav da li je planirano istraživanje dozvoljeni izuzetak, treba najpre proveriti da li je pronalazak zaštićen u zemlji u kojoj se vrši istraživanje, da li postoji sudska praksa na lokalnom nivou koja bi omogućila tumačenje zakonskih pravila, a u odsustvu te prakse, potrebno je analizirati stavove iznete u teoriji i premise na kojima se zasnivaju patentni zakoni.

Selektivna distribucija robe
Odluka Evropskog suda pravde – dozvoljena ograničenja u pogledu prodaje luksuzne robe preko platformi trećih lica u slučajevima selektivne distribucije

Evropski sud pravde je 06.12.2017. doneo odluku da dobavljač luksuznih artikala ima pravo da spreči svoje ovlašćene distributere da prodaju tu robu preko internet platformi trećih lica, kao što je Amazon. Naime, Coty iz Nemačke prodaje luksuznu kozmetiku u toj zemlji.

Da bi očuvao luksuzni karakter robe, prodaja se vrši preko selektivne distributerske mreže, koja podrazumeva posebne uslove za vezane za lokacije prodavnica, dekoraciju, opremanje lokala i slično.

Coty je tužio jednog od svojih ovlašćenih distributera, Parfümerie Akzente, radi sprečavanja prodaje njihove robe preko platforme trećih lica, amazon.de. Ugovor o selektivnoj distribuciji između ovih lica je sadržao odredbu da društvo Coty mora odobriti svako prodajno mesto distributera, što pretpostavlja ispunjavanje određenog broja zahteva.

Naime, Coty je smatrao da distributer može prodavati robu putem interneta preko svoje „izlog“ internet prodavnice, ali da nema pravo da vidljivo koristi treća lica za prodaju luksuznih proizvoda.

Evropski sud pravde je izneo stav da je selektivni način distribucije proizvoda dozvoljen za luksuznu robu, ako su distributeri odabrani prema objektivnim i nediskriminatorskim kriterijumima i ako takvi kriterijumi nisu postavljeni na nepotreban način.

Pod tim uslovima nema kršenja pravila o slobodi konkurencije. Razlog leži u tome što luksuzna roba nije rezultat samo materijalnih karakteristika proizvoda, već se prestižni karakter gradi kroz auru luksuza.

Stoga, svaka eventualna povreda takve aure luksuza može uticati na prodaju. Zabrana distributerima da koriste platforme trećih lica služi garantovanju da će se roba prodavati isključivo posredstvom ovlašćenih distributera, čima će se očuvati njen luksuzni karakter.

Sud je takođe rezonovao: „Internet prodaja luksuznih proizvoda preko platformi koje ne pripadaju sastavu selektivne distribucije tih proizvoda, u okviru koje dobavljač nema mogućnost nadzora nad uslovima prodaje svojih proizvoda, sadrži opasnost od pogoršanja predstavljanja tih proizvoda na internetu, što može štetiti njihovom luksuznom imidžu, a time i samom njihovom karakteru“.