Bankabilnost ugovora u energetici

Energetski projekti zahtevaju visoke investicije i uglavnom podrazumevaju viši procenat ucešća investicije od strane finansijskih institucija – 70-80%. Stoga je važno da ugovori koje nosilac projekta zaključuje budu „bankabilni“, odnosno prihvatljivi za davaoca kredita. Prilikom ocene projekta, cene se projekcije budućih prihoda, ali i rizici koji mogu uticati na razvoj projekta.

Da bi projekat bio bankabilan, neophodno je da razvojna društva ugovaraju izvođenje radova i pružanje usluga od strane iskusnih dobavljača, da se rizik prenese u razumnoj meri putem ugovora na treća lica i da se projekat osigura od mogućih rizika (ugovaranjem odgovarajuće polise osiguranja).

Bankabilni ugovori su takvi ugovori koji predviđaju podelu rizika tokom razvoja projekta između tzv. „developera“ i izvođača radova – „contractor“.

Naročito je važno u kojoj meri izvođač radova ima pravo da zahteva dodatne naknade i troškove za svoj rad, produžetak rokova za završetak posla.

Načelno, kada finansirajuća institucija vidi rizike u ovom delu, biće potrebno više sopstvenih sredstava („equity) od strane razvojne kompanije za finansiranje.

Rizici koje je potrebno umanjiti ili eliminisati tokom razvoja projekta su primera radi: rizik tokom izvođenja građevinskih radova i isporuke tehnologije, operativni rizici u fazi eksploatacije, mogućnost nastupanja više sile, promene vremenskih uslova, promene u regulativi, socijalni rizici, kursne razlike.

Kod ugovornih odredaba treba voditi računa o fiksnim rokovima i cenama, garancije za izvršenje posla, naknada štete u slučaju kašnjenja i neispunjenja ugovora, limiti odgovornosti izvođača radova.

Ivan Todorović

Podnošenje tzv.“Submarine“ prijava žigova

Prijave žigova se u većini zemalja objavljuju odmah po njihovom podnošenju. Stoga, subjekat koji podnosi prijavu može „odati“ svoje poslovne namere konkurenciji.

Pored samog znaka koji se štiti (verbalni /grafički) podnosilac prijave treba da opiše i robu ili uslugu koju će štititi žigom, stoga ovo mogu biti informacije koje budući nosilac žiga može želeti da zadrži još neko vreme za sebe, pre nego što novi proizvod ili usluga budu ponuđeni tržištu.

Na drugoj strani, postoji potreba da se žig prijavi ranije, a ne neposredno pred izlaska robe/usluge na tržište, jer postoji mogućnost da neko drugi podnese prijavu žiga koja bi bila ista ili slična željenom žigu.

Ovo je razlog za prijavu tzv. „Submarine“ žigova, pod kojim se u američkoj praksi podrazumeva strategija podnošenja žigova u submarine jurisdikcijama koje ne objavljuju prijave žiga odmah (Honduras, Jamaica, Liechtenstein, Mauritius).

Prijavom žiga u ovakvim zemljama, stiče se pravo prioriteta, pa u narednih šest meseci kompanija može podneti prijavu žiga u Sjedinjenim američkim državama zadržavajući prioritet ranije prijave u tzv. submarine jurisdikcijama.

Zaštita baza podataka

Baze podataka se štite Zakonom o autorskim i srodnim pravima, kao i u legislativi EU, u vidu sui generis pravo. Ovim se ne dira u eventualna autorska prava koja postoje u samom sadržaju koji čini baza podataka.

Baza podataka je zbirka podataka, autorskih dela ili drugih materijala, koja je uređena na sistematičan ili metodičan način, a baza može biti dostupna elektronskim ili drugim putem.

Dakle, reč je o zbirci koja sadrži autorska dela ili podatke koji ne predstavljaju autorsko delo u smislu zakona.

Pod bazom podataka se smatra zbirka nezavisnih materijala, koji nisu u interakciji među sobom.

Ovo praktično znači baze podataka nije recimo filmsko delo koje uključuje više autorskih dela (scenario, muzika itd) u interakciji.

Pod zahtevom da baza mora biti uređena na sistematičan ili metodičan način treba razumeti sledeće.

Ako su materijali nasumično uneti u zbirku, tada nije reč o bazi podataka u smislu zakona.

Kada je način uređivanja podataka van same baze, tada takođe nisu ispunjeni uslovi da postoji baza podataka – npr. internet pretraživači.

Kod ovih pretraživača nema sistematične organizacije podataka unutar baze, već izvan nje – sistematičnost ima eksterni karakter. Međutim, ovo ne znači da se konkretne internet stranice ne mogu smatrati bazama podataka, ako ispunjavaju zakonske uslove.

Kontakt:

advokat Ivan Todorović

itodorovic@akt.rs

Povreda autorskog prava kod programskih kodova

Software je u našoj zemlji i u zemljama sa kontinentalnom tradicijom zaštićen autorskim pravima. Pod samim predmetom zaštite se podrazumeva i source kod i objektni kod.

Da bi se dokazalo da postoji kršenje autorskih prava putem kopiranja tuđih kodova potrebno je da postoji kopiranje tuđeg koda, što se u konkretnom slučaju može dokazati delovima kodova, ukazivanjem na identične greške, slične naslove itd.

Osim postojanja kopiranja treba dokazati da je ono učinjeno u odnosu na kvalitativno važan deo programskog koda.

Međutim, moguće je da postoji povreda autorskog prava i kada nema doslovnog kopiranja koda, ali je iskorišćena struktura tuđeg programskog koda ili je recimo kod preveden u drugi programski jezik.

Kada je reč o softwaru za koji je obezbeđena licenca, postavlja se pitanje da li korisnik može vršiti promene na programskog kodu.
Povredom autorskih prava na software-u se ne mora smatrati recimo manja adaptacija programa radi zadovoljenja konkretnih potreba korisnika (osim ako je to isključeno ugovoromo licence) ili otklanjanje grešaka u kodu.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja i dilema ili smatrate da postoji kršenje autorskih prava putem kopiranja vašeg koda, mošete kontaktirati našu advakatsku kancelariju za sve neophodne informacije i savete.

Cloud and confidential info

Cloud computing je u poslednje vreme sve zastupljeniji način čuvanja podataka, međutim, postavlja se pitanje odnosa između obaveze čuvanja poverljivih informacija i pohranjivanja podataka na cloud-u.

Naime, često se u ugovornim odnosima predvidi da su ugovorne strana u obavezi čuvanja poverljivih informacija koje razmenjuju tokom saradnje. Ovakve odredbe su predviđene u posebnim tzv. NDA ugovorima ili u okviru ugovora koji detaljnije uređuju predmet saradnje ugovornih strana. Da li se čuvanjem podataka u cloud-u može dovesti u pitanje obaveza zaštite poverljivih informacija?

Osim toga, da li treba izbegavati pohranjivanje podataka koji spadaju u oblasti intelektualne svojine, primera radi know-how, podatke o patentima za koje još nije podneta prijava, programerski kodovi na cloud-u?

Cloud se često koristi ne samo pristupom preko računara, već i preko mobilnog telefona i tableta, što povećava moguće rizike od krađe podataka.Cloud podrazumeva da se podaci čuvaju na serverima na raznim lokacijama u svetu i korisnik često i ne zna gde se serveri zaista i nalaze. Osim toga, korisnik nema mogućnosti da sam proveri na koji način se ti podaci čuvaju i ko ima pristup i da li je došlo do zloupotrebe. Odnosi između korisnika i pružaoca cloud usluga se regulišu ugovorima i opštim uslovima koji važe kod pružaoca usluga (Terms of use).

U slučaju da ova pitanja nisu regulisana posebnim ugovorima između ugovornih strana, treba smatrati najpre da je lice koje pohranjuje podatke dužno da sprovodi mere zaštite koje koristi u pogledu sopstvenih poverljivih informacija, tj. da proveri i mehanizme koje koriste konkretni pružaoci cloud usluga. Imajući u vidu osetljivost poverljivih informacija, treba uvek imati u vidu potencijalne rizike od cloud storage usluga.

Žigovi i vinske etikete

Da bi se neka oznaka mogla registrovati kao žig, između ostalog neophodno je da se ispune uslovi:

• da je znak podoban za razlikovanje robe prometu, da nije sličan ili istovetan za ranijim žigom,
• da znak nije u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima postao uobičajen za označavanje određene vrste robe
• da znak ne dovodi svojim izgledom ili sadržajem u zabludu učesnike u prometu u pogledu vrste, kvaliteta, geografskog oznaka porekla robe, drugih svojstava robe
• da znak ne sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta, niti sme da ih podržava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa
• da znak ne bude sadržan isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga

Postavlja se pitanje, u kojoj meri se etiketa na vinima može zaštiti kao žig, odnosno koji elementi etikete imaju distinktivnu ulogu .

Izabrano ime vina može biti element koji se štiti posebnim žigom ili u okviru složenog žiga na vinskoj etiketi. Pri izboru treba voditi računa da li postoje drugi slični ili identični nazivi na relevantnom tržištu, kako u vidu zaštićenih žigova, tako i u pogledu nezaštićenih znakova (zbog propisa o nelojalnoj konkurenciji). Naziv vina može biti odlučujući u poređenju dve slične etikete, jer se u žigovnom pravu često smatra da reči “govore” i da je naziv bitan element koji potrošači najpre zapamte.

Ime vina može biti stilizovano i kombinovano i sa nekim grafičkim rešenjem. Nazivi poput Merlot, Chardonnay, Cabernet Sauvignon i slično ne čine samu etiketu distinktivnom, ali se mogu koristiti kao njen deo. Element distinktivnosti etiketi mogu dati nazivi poseda i slike konkretnih objekata ili vinograda, dok se geografske oznake porekla koriste u skladu sa posebnim zakonima koji tu oblast uređuju.

Naša kancelarija se bavi registracijom i zaštitom prava intelektualne svojine, uključujući žigovima i pitanjima njihove distinktivnosti i eventualne povrede na tržištu.

Kontakt:

advokat Ivan Todorović

itodorovic@akt.rs