VANSUDSKO REŠAVANJE POTROŠAČKIH SPOROVA

Novim zakonom o Zaštiti potrošača se uvodi poseban postupak za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, koji će sprovoditi posebna tela kao posrednici. Namera je da se potrošački sporovi rešavaju brže i efikasnije. Prema članu 151. novog zakona, potrošač ima pravo da se njegov spor reši van suda, ukoliko je prethodno izjavio prigovor ili reklamaciju trgovcu. U takvom slučaju, trgovac je u obavezi da učestvuje u postupku pred telom za rešavanje potrošačkih sporova, ako je potrošač podneo predlog za takvo rešavanje u roku od godinu dana počev od dana podnošenja reklamacije trgovcu.

Prema Zakonu o zaštiti potrošača telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova je fizičko lice koje se bavi posredovanjem i upisano je u registar tela koji se vodi pred ministarstvom. Da bi neko lice moglo da se uopšte bavi posredovanjem u rešavanju sporova, ono treba da ispuni sledeće uslove: 1) da je poslovno sposobno, 2) da ima državljanstvo Republike Srbije, 3) da je završilo osnovnu obuku za posrednika, 4) da ima visoku stručnu spremu, 5) da nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo koje ga čini nedostojnim za poziv posrednika, 6) da ima dozvolu za posredovanje, 7) da je upisano u registar posrednika. Pored ovih uslova, zakonom je predviđeno da telo (posrednik) treba da bude diplomirani pravnik, sa najmanje dve godine iskustva u građanskopravnoj materiji i treba da bude upisano u listu tela pred Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Postupak se inicira predlogom potrošača koji se dostavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija putem pošte ili elektronskim putem. Predlog sadrži pored opštih podataka o ličnosti potrošača i trgovca, podatke o predmetu spora, opis činjeničnog stanja, odgovarajuće dokaze, predlog potrošača o ishodu spora, izjavu da je potrošač prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu, izjavu da spor nije rešen sudskim putem, pred arbitražom ili u nekom drugom postupku, opredeljenje na koji način se želi voditi spor – neposredno ili elektronskim putem, datum i potpis potrošača.

Nakon prijema predloga potrošača, Ministarstvo ga prosleđuje telu koje je po mestu obavljanja delatnosti najbliže mestu prebivališta potrošača ili nekom drugom telu za koje Ministarstva smatra da će spor rešiti na najefikasniji ili najcelishodniji način. Ako je predlog uredan i nije odbačen iz navedenih razloga, telo dalje dostavlja predlog trgovcu, koji ima rok od 15 dana od dana dostavljanja predloga da se izjasni o njemu, odnosno da prihvati predlog ili da ga ospori. Trgovac treba da navede činjenice i da dostavi dokaze u svoju odbranu.

Postupak se može rešiti zaključenjem sporazuma o predmetu spora, koji se u pisanom vidu zaključuje između potrošača i trgovca. Sadržinu sporazuma određuju same stranke, a telo ga prosleđuje strankama i Ministarstvu. Sporazum može imati i snagu izvršne isprave pod uslovom da 1) sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac po osnovu tog sporazuma o dospelosti potraživanja može pokrenuti izvršni postupak i 2) da je sporazum potpisan od strane stranaka u sporu u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora i od strane tela. Imajući u vidu da sporazum pod ovim uslovima ispunjava uslove da se smatra izvršnom ispravom, to u samom sporazumu treba jasno da bude definisana obaveza dužnika i rok dospelosti, kako bi sporazum bio izvršiv, odnosno sprovodljiv u praksi. U slučaju da sporazum ne ispunjava ove navedene uslove, on nema dejstvo izvršne isprave, ali ima dejstvo pravno obavezujućeg ugovora

Postupak se može okončati i preporukom o načinu rešavanja nastalog spora. U ovom slučaju, stranke se nisu sporazumele o načinu rešavanja spora, a telo može dati svoju pisanu preporuku sa obrazloženjem i dostaviti je strankama u postupku. Na ovaj način se pruža prilika da telo da i svoje mišljenje o osnovanosti zahteva potrošača i mogućem načinu mirnog, odnosno vansudskog rešenja spora. Preporuka nije obavezujuća sa stranke, ako ona ne bude prihvaćena, potrošaču ostaje mogućnost vođenja sudskog postupka radi zaštite prava.

DIREKTNO OGLAŠAVANJE I REGISTAR „NE ZOVI“

Predlogom novog Zakona o zaštiti potrošača su nam stigle brojne novine, jedna od njih je i uspostavljanje registra potrošača „Ne zovi“.

Cilj registra je da se potrošači zaštite od direktnog marketinga trgovaca, to jeste da se smanji invazija poziva koje trgovci čine kako bi nudili različite proizvode potrošačima koji to ne žele.

Zakon je predvideo da će se registar voditi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije, što danas spada u nadležnost RATEL-a (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge).

Registar će sadržati podatke o ličnosti kao što su ime i prezime, broj telefona, JMBG i informacije da ili su i dalje na snazi ili opozvane prethodne saglasnosti za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.

Postavlja se odmah logično pitanje šta će biti sa javno dostupnim JMBG građana da li je opravdana svrha prikupljanja ovog podatka o ličnosti?

Zakonodavac je predlogom Zakona o zaštiti potrošača predvideo da će registar biti javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona, datum upisa u registar i podatak da li su i dalje na snazi ili su opozvane saglasnosti potrošača da bude subjekt direktnog marketinga.

Potrošači su ovim registrom dobili novi nivo zaštite a trgovci novu obavezu.

Obaveza trgovca će se sastojati u tome što će pre svakog direktnog oglašavanja morati da provere za konkretnog potrošača da li je upisan u registar i da li je tim upisom zabranio da se kontaktira u komercijalne svrhe, odnosno da li je prodavcu upisom stavio do znanja „Ne zovi“.

Za sada ne postoji vremenski okvir u kome će se sprovesti formiranje ovakvog jednog registra tako da očekujemo njegovu primenu u narednom periodu po usvajanju zakona.

Autor: Marko Petković

PRINUDNA LIKVIDACIJA PREMA ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane registratora koji vodi registar privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre, u slučaju da je društvu izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, kada je oduzeta licenca ili slična dozvola za obavljanje delatnosti, ako je isteklo vreme na koje je društvo osnovano, kod ortačkog društva kod kog usled smrti drugih ortaka ostane samo jedno lice kao ortak, kada je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije društva ili osnivačkog akta, kada je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva, kada društvo ostane bez zakonskog zastupnika i ne registruje novog u roku određenom zakonom, u slučaju da društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika i ne registruje novog upravnika ili ako društvo u likvidaciji ne dostavi početni likvidacioni izveštaj ili početni likvidacioni bilans, kada društvo ne dostavi Agenciji za privredne registre godišnje finansijske izveštaje za dve godine uzastopno.

Postupak prinudne likvidacije se znatno razlikuje od dobrovoljne likvidacije. Kod prinudne likvidacije ne dolazi do imenovanja likvidacionog upravnika koji bi upravljao društvom, niti dolazi do prijave potraživanja poverilaca. Dakle, samim tim, potraživanja poverilaca ne mogu biti prekludirana usled toga što nisu prijavljena u postupku prinudne likvidacije, ali samo pokretanje postupka ne prekida rokove zastarelosti potraživanja, pa o tome treba voditi računa kao i u redovnom poslovanju.

Na kojoj imovini će poverilac moći da izvršava svoje potraživanje, ako ne dođe do dobrovoljnog namirenja člana društva, da li je reč samo o imovini koju je član društva primio kao likvidacioni ostatak ili i na drugoj njegovoj ličnoj imovini? Kod ortačkog društva i komanditnog društva, ortak i komplementar odgovaraju neograničeno sopstvenom imovinom za obaveze društva, a komanditori i članovi društva sa ograničenom odgovornošću, akcionari, odgovaraju do visine primljenog likvidacionog ostatka – kao opšte pravilo, dok kontrolni član, odnosno kontrolni akcionar, odgovara za obaveze društva celokupnom svojom imovinom. Dakle, ovde je reč o izuzetku od pravila da član i akcionar snose rizik poslovanja društva, a ne odgovaraju za obaveze društva.

Članom 18. ZOPD propisano je da kod društva sa ograničenom odgovornošću članovi ne odgovaraju za obaveze društva, osim u posebnim slučajevima. Taj član reguliše institut probijanja pravne ličnosti, odnosno uvodi odgovornost za obaveze društva od strane člana, akcionara, zakonskog zastupnika društva, kada dođe do zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti društva. To su slučajevi upotrebe društva za ciljeve koji su inače zabranjeni, korišćenja imovine društva kao svoje sopstvene, korišćenje društva ili imovine društva u cilju oštećenja poverilaca, radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanjuje se imovina društva, iako postoji svest o tome da društvo neće moći da izmiruje svoje obaveze.

Kod prinudne likvidacije zakon je propisao takođe jednu vrstu slične sankcije, jer se pre svega kontrolni član i akcionar faktički kažnjavaju zbog nastupanja razloga iz čl. 546. ZOPD, pa dolazi do odgovornosti ovih lica i ličnom imovinom. Nije neophodno da poverioci koji već imaju izvršni naslov protiv društva ponovo vode parnični postupak da bi ishodovali novu odluku suda, već po samom slovu zakona oni imaju pravo da vode izvršni postupak direktno protiv člana društva, odnosno akcionara. Prema shvatanju koje je zauzeo Vrhovni kasacioni sud Srbije, postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva usled sprovođenja prinudne likvidacije može se nastaviti protiv kontrolnog člana, odnosno akcionara društva, ako izvršni poverilac dostavi sudu dokaz (izvod) iz registra Agencije za privredne registre ili Centralnog registra za hartije od vrednosti, da kontrolni član samostalno poseduje više od 50% udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, odnosno više od 50% akcija u akcionarskom društvu. Isto važi i za parnični postupak, u pogledu nastavka prekinutog postupka, a kontrolni član/akcionar prima parnicu u stanju u kom se ona nalazi u momentu nastavka postupka.

OBAVEZE PRAVNIH LICA – ZAKON O ARHIVSKOJ GRADJI I ARHIVSKOJ DELATNOSTI

Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020), čija primena je počela 2. februara 2021. godine, definisane su obaveze za pravna lica u vezi sa postupanjem sa dokumentacijom nastalom u njihovom radu.Pored toga što je uneo brojne novineu pogledu obaveza, Zakon je značajno uvećao propisane novčane kazne za nepoštovanje ovih odredaba.

U nastavku izdvajamo najvažnije obaveze.

Obaveze pravnih lica

Pravno lice, kao stvaralac i imalac arhivske građe i dokumentarnog materijala,dužno je da savesno čuva u sređenom i bezbednom stanju arhivsku građu i dokumentarni materijal u obliku u kojem su nastali. Pored toga, dužno je da:

1) obezbedi odgovarajući prostor i opremu za smeštaj i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala;
2) odredi odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala i postupanje sa arhivskom građom i dokumentarnim materijalom;
3) evidentira, označava, klasifikuje, datira i arhivira arhivsku građu i dokumentarni materijal;
4) vodi arhivsku knjigu na propisanom obrascu;
5) dostavi nadležnom arhivu prepis arhivske knjige najkasnije do 30. aprila tekuće godine, za dokumentarni materijal nastao u prethodnoj godini.

Pored toga, pravno lice dužno je da donese:

1) opšti akt o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala;
2) listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja;
3) opšti akt o načinu evidentiranja, zaštite, i korišćenja elektronskih dokumenata.

(Nadležni javni arhiv daje saglasnost na listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja.)

Pored navedenih, postoje i dodatne obaveze koje se odnose na određene specifične situacije i obavezuju pravno lice da:

1) pribavi mišljenje nadležnog arhiva pre preduzimanja mera koje se odnose na arhivsku građu i dokumentarni materijal (statusne promene, fizičko preseljenje, adaptacija prostorija, otvaranje stečaja ili likvidacije, mikrofilmovanje, digitalizacija i dr.);
2) odabira arhivsku građu i izdvaja radi uništenja bezvredan dokumentarni materijal kojem je istekao rok čuvanja, godinu dana od dana isteka utvrđenog roka;
3) postupa u skladu sa merama i rokovima koje nadležni arhiv naloži rešenjem a na osnovu prethodno sačinjenog zapisnika o utvrđenom stanju zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala;
4) u roku od 30 dana obavesti nadležni arhiv o svom osnivanju, kao i o svim izmenama statusa i organizacije (promeni statusa i/ili naziva, promeni organizacije, promeni adrese, kao i prestanku rada).

Za nepoštovanje ovih odredaba pravno lice kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Ministarstvo kulture i informisanja je 7. maja 2021. godine Istorijskom arhivu Beograda dostavilo mišljenje u skladu sa kojim se, usled otežanih uslova poslovanja i u skladu sa zakonom, za sva pravna lica produžava rok za izradu obaveznih normativnih akata do 31. decembra 2021. godine, a obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nastaje 2022. godine, odnosno prepis se dostavlja do 30. aprila 2022. godine.Savetujemo da pravna lica koja teritorijalno nisu u nadležnosti Istorijskog arhiva Beograda, provere u nadležnom arhivu da li je došlo do produženja navedenih rokova.

Za sva dodatna pitanja, kao i pripremu navedenih akata i pravnu pomoć oko ispunjavanja svih drugih propisanih obaveza, možete nam se obratiti putem e-mail adrese: office@akt.rs.

PRISTANAK NA OBRADU PODATAKA O ZDRAVSTVENOM STANJU

Podatak o zdravstvenom stanju pripada posebnoj vrsti podataka o ličnosti, što znači da su za njegovo prikupljanje i obradu potrebni posebni uslovi. Pod podatkom o zdravstvenom stanju podrazumevase svaki podatak koji sadrži informacije o zdravstvenom stanju pojedinca.

Prema važećim propisima o zaštiti podataka o ličnosti, podatke o zdravstvenom stanju je zabranjeno obrađivati osim ukoliko nije ispunjen jedan od uslova pomenutih u članu 9 GDPR odnosno članu 17 ZZPL.

U medicinskom kontekstu odnosno kontekstu pružanja zdravstvene zaštite, pravni osnov za obradu zdravstvenih podataka je često (implicitni ili eksplicitni) ugovor između pacijenta i medicinskog radnika (član 6 st. 1 tačka b) GDPR i član 12, st.1, tačka 2 ZZPL). Kada kažemo ugovor to ne mora biti nikakav pisani akt u pravno formalnom smislu, dovoljno je da ste došli kod vašeg lekara radi pružanja zdravstvene zaštite ili ste predali recepta za izdavanje leka u apoteci, na taj način vi ste pristali da se vaš podatak procesuira. Što praktično znači da nikada ne morate da potpiše dokument kojim dajete saglasnost za lečenje.

Interesantnija tema je da se podaci o zdravstvenom stanju mogu obrađivati i izvan medicinskog konteksta odnosno izvan svrhe lečenja, kao što je na primer obrada koja se dešava korišćenjem mobilnih aplikacija ili pametnih uređaja poput smart watch-a. Takvim aplikacijama se mogu prikupljati i podaci o zdravstvenom stanju, kao što su na primer otkucaji srca.

Kroz pomenute aplikacije podatak o zdravstvenom stanju se može obrađivati samo na osnovu vašeg iziričitog pristanka. Uslovi pod kojima se obrađuje i način obrade je po pravilu sadržan u Politici privatnosti na koju date izričitu saglasnost. Bitno je da Politika privatnosti sadrži sve potrebne informacije o obradi podataka o ličnosti i da bude napisana jasnim i razumljivim jezikom koji korisnik aplikacije može bez dileme da razume i na koju može dati saglasnost.

Međutim, pitanje koje se postavlja da li mi zaista čitamo politike privatnosti i da li smo ikada dali pristanak na obradu podatka o našem zdravstvenom stanju a da pre tog nismo pročitali irazumelipolitiku privatnosti?

NOVINE U STEČAJNOM PRAVU EVROPSKE UNIJE

Komisija Evropske unije je pokrenula inicijativu za harmonizaciju stečajnih propisa zemalja članica, sa ciljem da se donese odgovrajući akt u drugom kvartalu 2022. godine, koji bi bio u formi preporuke (Recommendation) ili Direktive.

Osnovna ideja ovakve inicijative je smanjivanje razlika u nacionalnim zakonima koji regulišu stečajno pravo.

Inicijativa se odnosi na korporativne subjekte, dok ona ne pokriva oblast stečaja banaka.

Inicijativa treba da uzme u obzir interese raznolikih grupa, poput finansijskog sektora, dobavljača, zaposlenih, javnih interesa.

Cilj harmonizacije stečajnih propisa je predvidljivije poslovanje, otklanjanje prepreka za investicije koje prevazilaze granice zemalja članica (cross border investment) i kao poseban cilj se navodi i očuvanje vrednosti subjekata u stečajnom postupku, što posledično treba da rezultira većom naplatom potraživanja poverilaca.

U nacionalnim propisima postoje značajne razlike u pogledu testa insolventnosti, troškova stečajnog postupka, moratorijumu, zapošljavanju tokom stečajnog postupka, sredstava obezbeđenja poverilaca i kod drugih pitanja.

Javna rasprava o inicijativi će trajati do 26. marta 2021. godine.