Izvor: https://unsplash.com/photos/koo_vYrlU_U

Zamislite da ste uložili nebrojeno sati, krvi i znoja da stvorite umetničko delo, samo da ga neko drugi neovlašćeno preuzme I distribuira ga bez vašeg pristanka.
Za mnoge umetnike u Srbiji, ova noćna mora predstavlja realnost gde ostaju bez ikakvih priznanja i mogućnosti da ostvaruju prihode od svog kreativnog stvaralaštva.

Kako I vi ne bi bili jedni od njih, iskoristićemo ovaj članak da istražimo izazove sa kojima se suočavaju umetnici u Srbiji u doba digitalne transformacije I da vam predstavimo primenjiva rešenja koja možete da iskoristite za zaštitu vaše intelektualne svojine.

Izazov #1: Onlajn piraterija kao pretnja umetničkom izrazu

Jedan od značajnih izazova sa kojima se umetnici u danas Srbiji suočavaju jeste online piraterija.
Naime, u moderno doba, kopiranje i deljenje digitalnog sadržaja nikada nije bilo jednostavnije.

U drugu ruku, zaštita umetničkih dela nikada nije bila teža.
Danas umetnici često pronalaze svoju muziku, video snimke, slike i druga digitalna stvaralaštva u slobodnoj upotrebi na raznim online platformama bez njihove dozvole.

Interesantan je i podatak da onlajn piraterija, prema najskorijim izveštajima, muzičku industriju košta više od 12.5 milijardi američkih dolara godišnje!

Međutim, postoje strategije uz koje je moguće rešiti ove probleme.
Pa tako, umetnici mogu, iako to nije obavezno, registrovati svoje umetničko delo kod nadležne institucije za autorska prava, a kako bi stekli dodatnu pravnu zaštitu i lakše dokazali svoje vlasništvo u slučaju sporova.
Pored toga, umetnici takođe mogu koristiti tehnologije za upravljanje digitalnim pravima tj. Digital Rights Management tehnologije (DRM).

Ove tehnologije sprečavaju neovlašćeno kopiranje i distribuciju tuđih umetničkih dela uz pomoć:

• Enkripcije sadržaja
• Digitalnih vodenih žigova
•  Autentifikacije korisnika
• Ograničenja reprodukcije I distribucije
• Praćenja upotrebe digitalnih sadržaja.

Izazov #2: Kršenje autorskih prava nad vizualima na društvenim mrežama

Sigurni smo da ste čuli za nedavni slučaj Fruškać, gde je istoimeno neprofitno udruženje novčano kažnjeno zbog kršenja autorskih prava na Instagramu.
Naime, do kršenja je došlo tako što je udruženje Fruškać na svom Instagram Story-ju podelilo fotografiju na kojoj je prethodno bilo tagovano, ali za to nisu imali eksplicitnu dozvolu autora fotografije.

Autor fotografije je tužio udruženje, a Viši sud u Beogradu je doneo prvostepenu presudu kojom je Fruškać kaznio novčanom odštetom od 115.000 dinara.
Kao što vidite, društvene mreže umetnicima nude mogućnost da svoje radove pokažu širokim narodnim masama.

Međutim, one takođe predstavljaju ogroman rizik u pogledu kršenja autorskih prava u vidu neautorizovanog deljenja vizuala kao što su slike, ilustracije, fotografije I slično.
Kako bi umanjili ove rizike, umetnici mogu primeniti nekoliko ključnih strategija.

Na primer, umetnici kao što su fotografi mogu da postave vodeni žig na svojim slikama, a kako bi odvratili druge od neovlašćene upotrebe.
Osim toga, umetnici bi trebali da se upoznaju s uslovima korišćenja svake društvene mreže na kojoj imaju profile (Terms of Use), jer iste često definišu politike autorskih prava i mehanizme za prijavljivanje kršenja.

Ako ste umetnik I videli ste da je vaše delo objavljeno bez vaše dozvole na društvenoj mreži, odmah prijavite kršenje autorskih prava putem predodređenih kanala te platforme i zatražite uklanjanje neovlašćenog sadržaja uz pomoć advokata za intelektualnu svojinu za umetnike.

Izazov #3: Održavanje kontrole nad distribucijom digitalnih sadržaja

Izvor: https://unsplash.com/photos/8LfE0Lywyak

Digitalna transformacija je umetnicima i kreativcima pružila široke mogućnosti za distribuciju sadržaja publici širom sveta.
Naime, platforme poput Spotify-ja, YouTube-a i Netflix-a u potpunosti su transformisale način na koji se umetnička dela konzumiraju.

Međutim, sa ovom širokom distribucijom dolazi I jedan veliki izazov, a to je održavanje kontrole nad sopstvenim radom.
Jedno od rešenja za umetnike jeste selektivno licenciranje sopstvenih sadržaja, kao i korišćenje onih platforma za distribuciju koje nude snažne mehanizme za zaštitu autorskih prava.

Npr. Platforme poput SoundCloud-a omogućavaju umetnicima da postavljaju I promovišu svoje pesme, sarađuju sa drugim umetnicima, I uspostave direktan kontakt sa svojom publikom. Takođe, ova platforma umetnicima omogućava da zadrže veću kontrolu nad svojom muzikom i odrede uslove njene distribucije.

Osim toga, umetnici bi takođe trebalo da se informišu o Creative Commons licencama, kao I da istraže kako mogu zaštititi svoj rad I istovremeno dozvoliti njegovu ograničenu upotrebu.
Na primer, fotografi širom sveta često koriste tzv. Creative Commons Attribution-NonCommercial licence. Ova licenca dozvoljava drugima da koriste vaš rad u nekomercijalne svrhe, uz pravilno navođenje autora.
Na ovaj način, možete da osigurate da vaša umetnička dela I dalje budu izložena masovnoj publici, a da svejedno održite kontrolu nad njihovom komercijalnom upotrebom.

Izazov #4: Zaštita Poslovnih Tajni I Poverljivih Informacija

Pored autorskih prava i vodenih žigova, umetnici treba da budu upoznati sa terminima kao što su poslovne tajne i poverljive informacije.
Ovde je reč o različitim tehnikama, alatima, sistemima, formulama ili poslovnim strategijama koje vam mogu pružiti konkurentske prednosti.

Npr. poslovna tajna za umetnike može biti njihova jedinstvena tehnika slikanja koja se koristi za postizanje određenog efekta ili stila.
Pa tako, ako umetnik ima specifičan način nanošenja boje ili kreiranja teksture koja je ključna za prepoznatljivost njihovih radova, ta tehnika može biti smatrana poslovnom tajnom.

Otkrivanje ove tehnike drugim osobama može dovesti do reprodukcije umetničkog stila, te samim tim I gubitka konkurentske prednosti na tržištu.

Stoga, kako bi smanjili rizik od krađe ili neovlašćenog otkrivanja poslovnih tajni, umetnici trebaju preduzeti korake zaštite, kao što su:

• Primena snažnih digitalnih sigurnostnih mera
• Ograničavanje pristupa osetljivim informacijama
• Potpisivanje NDA ugovora sa saradnicima ili zaposlenima

Izazov #5: “Fair Use” I “Creative Commons” licenca kao prepreka umetničkoj saradnji

Još jedna situacija u kojoj umetnici u Srbiji mogu da se nađu jeste da moraju da balansiraju između zaštite svoje intelektualne svojine i prihvatanja mogućnosti za saradnju.
„Fair Use“ i „Creative Commons“ licenciranje su dva bitna principa koja mogu pomoći umetnicima da postignu ovu ravnotežu, omogućavajući odgovornu upotrebu i deljenje umetničkih dela.

Naime, “Fair Use” ili princip pravične upotrebe dozvoljava ograničenu upotrebu autorski zaštićenog materijala, bez traženja dozvole od vlasnika autorskih prava.
Razumevanje ovog principa može pomoći umetnicima da odrede kada se njihovo delo može koristiti od strane drugih, a da se ne krše njihova prava.

Primer pravične upotrebe bi bio kada određeni muzičar snimi obradu popularne pesme i postavi je na platformu za strimovanje (npr. YouTube).
U ovom slučaju, muzičar dodaje svoju umetničku interpretaciju originalnom delu, što mu omogućava da sme slobodno da deli svoju obradu, bez dobijanja eksplicitne dozvole od originalnog vlasnika autorskih prava.

Sa druge strane imamo Creative Commons licence.
Ove licence nude alternativni pristup autorskim pravima, pružajući mogućnost umetnicima da dele svoje radove pod određenim uslovima.
Naime, Creative Commons licence omogućavaju umetnicima da biraju prava koja žele zadržati za sebe i dozvole koje daju drugima.

Na primer, umetnik može objaviti svoju muziku pod Creative Commons licencom koja dozvoljava nekomercijalnu upotrebu uz pravilno navođenje autora.
Ili, fotograf može da deli svoje fotografije pod Creative Commons Attribution-ShareAlike licencom, dozvoljavajući drugima da koriste i modifikuju njegove slike, opet uz pravilno navođenje autora.

Završna reč

Izazovi i rešenja koja su predstavljena u ovom članku predstavljaju samo neke od scenarija I opcija sa kojima se umetnici u Srbiji imaju posla.

Svaki slučaj kršenja autorskih prava i drugih prava intelektualne svojine umetnika je jedinstven, što znači da umetnici treba da procene svoje individualne okolnosti, te da konsultuju advokata za intelektualnu svojinu za umetnike kada je to potrebno.

Svojim informisanjem i proaktivnošću, umetnici mogu slobodno i samouvereno da se kreću digitalnim prostorima, kao I da obezbede da njihovi umetnički izrazi dobiju priznanje i zaštitu koje zaslužuju.