Zaštita života i zdravlja zaposlenih na radu jedna je od najvažnijih obaveza poslodavaca i prava zaposlenih.
Da bi se ova obaveza ispunila neophodno je da poslodavac donese akte i da sprovodi radnje kojima će se zaposlenom obezbediti uslovi i organizacija rada na takav način da se omogući i očuva bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu.
Kada je reč o aktima koje poslodavac treba da donese to su:
- Akt o proceni rizika
- Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu
Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini. Osim toga, u ovom aktu sadržane su i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, bez obzira na broj zaposlenih lica. Dodatno, u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada, poslodavac je u obavezi da akt o proceni rizika izmeni. U slučaju da je poslodavac propustio da donese akt o proceni rizika, predviđena je novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj.
Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu jeste opšti akt kojim poslodavac utvrđuje prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Osim posebnim pravilnikom isto može biti učinjeno i kolektivnim ugovorom. U slučaju da je kod poslodavca zaposleno 10 ili manje lica, prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu se utvrditi ugovorom o radu.
Osim pomenutih akata, poslodavac je dužan da aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu. Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti. Od ovog pravila postoji i izuzetak.
Naime, poslove bezbednosti i zdravlja na radu u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, poslodavac može da obavlja sam i nije dužan da ima položen stručni ispit ukoliko ima manje od 20 zaposlenih.
Sa druge strane, zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu. U slučaju kada postoji najmanje tri predstavnika zaposlenih oni obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je dužan da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca. U pogledu omogućavanja rada, poslodavac je dužan da najmanje jednom predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući odsustvo sa rada u obavljanju poslova radnog mesta na koje je raspoređen.
Ovo odsustvo, mora biti u trajanju od najmanje pet časova rada mesečno. Pri čemu, ovo lice ima i pravo na naknadu zarade koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je lice radilo na poslovima radnog mesta. Naposletku, obaveza je poslodavca i da obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, radi obavljanja aktivnosti predstavnika zaposlenih.
Osim što postoji obaveza i pravo da se obezbedi zaštita zdravlja i bezbednost na radu, u cilju ispunjavanja istih, poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor, dužni su da međusobno sarađuju u skladu sa zakonom i opštim aktima.