Poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje uvele su značajne izmene. Ono što je posebno okupiralo pažnju javnosti jesu novi modeli oporezivanja tzv. slobodnih radnika – „frilensera“, čiji je neuređen poreski status bio goruća tema prethodnih godina.

Tako, izmenama Zakona utvrđen je sistem samooperizvanja „frilensera“ kroz dva modela utvrđivanja oporezivog prihoda. Za ove modele, mogu se opredeliti fizička lica koja prihode ostvaruju po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, a za koje se porez plaća samooporezivanjem.

Prvi model oporezivanja „frilensera“

Prema prvom modelu, utvrđen je fiksni iznos od 96.000,00 RSD na kvartalnom nivou koji se ne oporezuje. U slučaju optiranja za ovaj model, stopa za plaćanje poreza iznosi 20%. Prema tome, svaki iznos koji premašuje iznos od 96.000,00 RSD na kvartalnom nivou, biće oporezovan po toj stopi. Sa druge strane, ako je lice ostvarilo prihod niži od 96.000,00 RSD na kvartalnom nivou, u tom kvartalu lišen je obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Drugi model oporezivanja „frilensera“

Drugi model podrazumeva neoporezivi deo u fiksnom iznosu – 19.300 dinara mesečno, odnosno 57.900 kvartalno i procenutalni iznos – 34 % ostvarenih prihoda u kvartalu, dok je porez na dohodak utvrđen u visini od 10%. Dakle, da bi se dobila osnovica za oporezivanje, potrebno je oduzeti fiksno 34% prihoda, a zatim još i iznos od 57.900,00 RSD kvartalno.
Ovaj model može se činiti optimalnijim za lica koja ostvaruju više prihode.

Kada je reč o izmenama u pogledu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na prihode od ugovorene naknade, one podrazumevaju kvartalne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i za obavezno zdravstveno osiguranje na prihode od ugovorene naknade.

U tom smislu, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje razlikuju se u zavisnosti od toga koji je model oporezivanja lice odabralo:

• u slučaju da je to prvi model, osnovica doprinosa jeste oporezivi prihod;
• u pogledu lica koja su odabrala drugi model, osnovica doprinosa je oporezivi prihod, a koji podrazumeva najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice za doprinose.

Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, iznos koji je predviđen je isti za oba modela. On predstavlja oporezivi prihod ili najmanje trostruki iznos od 15% prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini.

Važno je naglasiti da „frilenseri“, mogu slobodno optirati za bilo koji od ova dva modela samooporezivanja. Ovakva sloboda može dovesti do rezultata da lice koje je u jednom kvartalu koristilo jedan model oporezivanja isti, u drugom kvartalu promeni i da na taj način smanji ili izbegne plaćanje poreza.

Naposletku, „frilenseri“ koji u toku kvartalnog perioda ne ostvare prihod, neće imati obavezu podnošenja poreske prijave.