U periodu od 30. januara do 20. februara 2023. godine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

U nastavku teksta biće predstavljene odredbe Nacrta zakona na koje se konkretne izmene i dopune odnose i kojim se očekuje ostvarivanje nekoliko ciljeva kroz uvođenje termina zelena gradnja, E-prostora, brownfield lokacija, obrazovanje Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS.

U prvom redu, među novim terminima i institutima našla se brownfield lokacija. Propisana je obaveza jedinica lokalnih samouprava da u roku od 6 meseci od dana osnivanja Agencije, dostave podatke o „brownfield“ lokacijama na svojoj teritoriji. Takođe je propisana i obaveza Agencije da u roku od 6 meseci od dostavljanja podataka o „brownfield“ lokacijama sačini registar podataka o tim lokacijama i učini ga javno dostupnim. Brownfield lokacije su lokacije industrijskih i komercijalnih sadržaja, koje se ne koriste u dužem vremenskom periodu, a imaju potencijal za urbanu obnovu.

Formiranjem Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, deo nadležnosti se sa državnog organa prenosi na Agenciju. Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata. Nacrtom zakona predviđeno je da Agencija preuzima zaposlene i postavljena lica u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji rade na poslovima iz delokruga Agencije. Propisano je da Republički geodetski zavod dužan da u roku od 30 dana od dana osnivanja Agencije, Agenciji ustupi podatke, softver i svu raspoloživu dokumentaciju u vezi sa Centralnim registrom planskih dokumenata. Sa druge strane, Agencija je dužna da u roku od 60 dana od preuzimanja podataka, softvera i raspoložive dokumentacije, uspostavi Centralni registar planskih dokumenata i učini ga javno dostupnim.

Nacrtom zakona propisana je obaveza priključenja svih vlasnika objekata na postojeću infrastrukturu, naročito na infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, sa preciziranom odredbom da vlasnik objekta koji se priključuje nema obavezu plaćanja naknade za priključenje na navedenu infrastrukturu, već da je to obaveza privrednog društva čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave. Cilj predlagača je da se u svim jedinicama lokalne samouprave ili delovima koji su komunalno opremljeni obavezno izvrši priključenje svih korisnika na postojeću infrastrukturu, čime će se, između ostalog, značajno smanjiti broj individualnih ložišta odnosno uštedeti energija, a da pri tom korisnik za to nema nikakve finansijske izdatke. Nadzor nad izvršenjem ovih odredbi poveren je jedinicama lokalne samouprave.

Propisane su i određene uštede za investitore i to ukoliko investitor u skladu sa ovim zakonom po završetku objekta pribavi sertifikat zelene gradnje ima pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 % u odnosu na ukupno određeni iznos doprinosa. Predloženo se može smatrati stimulativnom merom za izgradnju što većeg broja objekata koji ispunjavaju uslove za dobijanje sertifikata zelene gradnje.

Dalje, Nacrtom zakona propisano je da sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima zgrade odnosno o njihovim posebnim delovima. Takođe, predviđeno je da su vlasnici posebnih delova objekta javne namene dužni da u roku od 3 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade. Sa druge strane, vlasnici postojećih poslovnih zgrada su u obavezi da u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu ovog Zakona, pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela.

Bitna novina u procesu pribavljanja potrebnih akata za izgradnju objekta jeste mogućnost prenosa dela javnih ovlašćenja sa nadležnog državnog organa (ministarstvo, nadležan organ AP ili JLS) na javnog beležnika, pravno lice ili preduzetnika registrovanog za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja u pogledu izdavanje informacije o lokaciji. Ovakvim propisivanjem daje se mogućnost da se informacija o lokaciji, koja nije deo objedinjene procedure, ishoduje na efikasniji i brži način.

Takođe u cilju efikasnijeg i bržeg pribavljanja uslova imalaca javih ovlašćenja, propisano je da ih izvan objedinjene procedure može pribaviti i investitor. Uslov za primenu ove odredbe jeste da investitor, odnosno lice koje on ovlasti, pribavljene uslove, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova priloži u formi elektronskog dokumenta.
Novim izmenama i dopunama propisuje se da su uslovi imalaca javnih ovlašćenja koji su prikupljeni u postupku izrade i potvrđivanja urbanističkog projekta istovremeno i uslovi koji se koriste prilikom izdavanja lokacijskih uslova, čime se u značajnoj meri ubrzava postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Nacrtom zakona dodatno je predviđeno da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole mora priložiti i dokaz o kretanju, odnosno skladištenju građevinskog otpada, što je uslov za izdavanje upotrebne dozvole.
Među novinama je i ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica (obavezu plaćanja prenamene i dalje imaju lica čiji će položaj biti određen posebnim zakonima: sportska društva i udruženja, stambene i zemljoradničke zadruge, kao i lica na koja se primenjuje Aneks G o sukcesiji). Nacrtom zakona propisano je da se ispravka granica susednih katastarskih parcela i druge navedene situacije iz člana 68. Zakona odnose i na lica koja pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu ostvaruju uz naknadu. Odredbama ovog Nacrta predviđeno je, između ostalog, ukidanje konverzije uz naknadu za određene kategorije lica, dok će položaj ostalih kategorija koji su po ranijim propisima bili obveznici plaćanja konverzije uz naknadu, biti uređen posebnim propisima, te dok ta lica ne ostvare pravo propisano posebnim zakonima, bilo je potrebno urediti i njihov pravni status.

Uvođenje glavnog državnog urbaniste i propisivanje njegovih nadležnosti, sa ciljem pojačanog nadzora u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Republike Srbije, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou, bitna je novina.

U cilju zaštite nacionalnih parkova i zaštićenih nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne i prirodne baštine, propisano je da Vlada na predlog resornog ministarstva donosi prostorni plan područja posebne namene, kao jedan od ključnih planskih instrumenata zaštite i kontrole ovih zaštićenih dobar. Naročito se pošlo od značaja ovog prostora i uočenih nepravilnosti u donošenju urbanističkih planova od strane JLS, što je na nekim područjima dovelo do značajne devastacije prostora. Takođe u cilju dalje zaštite ovog prostora kroz odredbe u vezi „zelene agende“ uvodi se izrada Studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Nacrtom zakona propisano je da spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju budu instalirane na način da nemaju uticaj na neposredno okruženje. Ovim članom propisano je i da su vlasnici zgrada javne namene koje se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara i njihovoj zaštićenoj okolini u obavezi da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona sa uličnih fasada uklone sve spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju odnosno da ovi uređaji ne budu vidljivi. Vlasnici zgrada, odnosno posebnih delova objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara i njihovoj zaštićenoj okolini su u obavezi da iste uklone u roku od 5 godina.

Sa druge strane, vlasnici zgrada van granica nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline u obavezi su da uklone spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju, u roku od 10 godina. Ovim članom propisane su i novčane kazne, kojom se kažnjavaju odgovorna lica u slučaju nepostupanja u propisanim rokovima. Takođe, ovim članom propisano je da će se novčanom kaznom kazniti i jedinica lokalne samouprave, ukoliko u propisanom roku ne donese akt kojim se bliže uređuje način uklanjanja spoljnih jedinica uređaja za klimatizaciju. Nadzor nad primenom odredbi ovog člana vrši organ jednice lokalne samouprave nadležan za poslove komunalne inspekcije odnosno komunalne milicije.

Ostaje da se isprati koje će od napred najavljenih odredbi stupiti na snagu i kako će se u praksi sprovoditi i primenjivati.