Pacijenti se često susreću sa pojmovima lekarske greške i nesavesnog lečenja, međutim vrlo je bitno znati razliku između ova dve na izgled istog termina.

Materijalni propis koja reguliše pitanje lekarske greške jeste Zakon o pravima pacijenata. Bitno je napomenuti da ovaj propis samo indirektno spominje lekarsku odnosno stručnu grešku u pogledu naknade štete prema opštim pravilima odgovornosti za štetu propisanim Zakonom o obligacionim odnosima. Definicija stručne greške nije eksplicitno navedena, date su zakonske smernice u pogledu tumačenja pa zakon propisuje da „Pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu“. Takođe je bitno napomenuti da lekarsku grešku ne mora učiniti prema Zakonu o pravima pacijenata samo lekar, već to može biti i drugi zdravstveni radnika, odnosno saradnik, samim tim zakon daje širu mogućnost tumačenja ko sve može biti štetnik u odnosu sa pacijentom.

Pravna priroda odgovornosti koja je propisana Zakonom o pravima pacijenata jeste materijalno – pravna odgovornost, odnosno radi se o odgovornosti za štetu. Međutim razlika između lekarske, odnosno stručne greške i nesavesnog lečenja jeste upravo u vidu odgovornosti.

Nesavesno lečenje odnosno nesavesno pružanje lekarske pomoći je propisano kao krivično delo Krivičnim zakonikom Republike Srbije. Zakonik propisuje sledeće „Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica“. Krivični zakonik je jasno propisao definiciju nesavesnog pružanja lekarske pomoći koji u sebi sadrži i lekarsku grešku ali je krivično delo ostvareno samo ukoliko je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Osim posledice koja se ogleda u pogoršanju zdravstvenog stanja pacijenta ili najteži oblik, smrti pacijenta, bitno je znati da zakon predviđa četiri načina izvršenja ovog dela. Prvi način jeste ukoliko je lekar primenio očigledno nepodobno sredstvo, drugi način je da je lekar upotrebio očigledno nepodoban način lečenja, treći način je da lekar nije primenio odgovarajuće higijenske mere i četvrti način je da je lekar uopšteno očigledno nesavesno postupio. Svi ovi načini izvršenja moraju dovesti do posledice kako bi delo bilo i ostvareno u smislu Krivičnog zakonika.

U praksi i stručna greška i nesavesno pružanje lekarske pomoći su jako kompleksni pojmovi koje je potrebno dokazati. S obzirom da bi se utvrdilo postojanje ili građansko pravne ili krivično pravne odgovornosti mora se ponašanje zdravstvenog radnika dovesti u vezu sa eventualnim posledicama koje pacijent trpi, što se dokazuje stručnim veštačenjem, veštaka iz oblasti medicine koji na osnovu medicinske prakse i protokola može doći do zaključaka da li postoji propust u postupanju prema pacijentu i da li je taj propust doveo do posledice.