Naknada štete kao posledica nezakonitog otkaza uređena je Zakonom o radu. Ovim Zakonom je predviđeno da zaposleni u pogledu kojeg je sud utvrdio nezakonitost prestanka radnog odnosa, ostvaruje pravo na naknadu štete u nekoliko slučajeva:

1. Prvi, jeste okolnost u kojoj zaposleni, nakon utvrđene nezakonitosti otkaza zahteva da se vrati na rad. Tada će sud odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete se utvrđuje u visini izgubljene zarade koju bi zaposleni ostvarivao kod poslodavca koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose. Ovaj iznos se međutim, prilikom isplate zaposlenom umanjuje za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade na teret poslodavca. U tako obračunat iznos ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

2. Drugo, naknada štete se isplaćuje ukoliko zaposleni ne zahteva da se vrati na rad iako je sud tokom postupka utvrdio da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova. U tom slučaju, na zahtev zaposlenog, sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog. Broj zarada, odnosno iznos, zavisi od: vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

3. Treće, naknada štete se isplaćuje u slučaju da poslodavac u toku postupka dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, nije moguć, iako je sud utvrdio da je otkaz ugovora o radu nezakonit. Usled toga, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete kao kompenzaciju umesto vraćanja na rad. Iznos naknada štete može iznositi maksimalno 36 zarada koje je zaposleni ostvarivao kod poslodavca. I u ovom slučaju kriterijumi su: vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice. U ovom slučaju, reč je o maksimalnom iznosu od 36 zarada koji je zapravo, jednak dvostrukom iznosu koji bi zaposlenom bio isplaćen u slučaju da ne zahteva da se vrati na rad (slučaj broj 2).

4. Četvrta okolnost obuhvata slučaj kada je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa. Ovde je reč o proceduralnom nedostatku vođenja postupka otkaza. Dakle, razlog otkaza jeste bio opravdan, ali procedura otkaznog postupka nije ispoštovana, Tada, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i odlučiće o visini naknade štete koja ne može iznositi više od 6 zarada koje je zaposleni ostvarivao kod poslodavca.

U svim navedenim slučajevima, naknada štete obračunava se u skladu sa iznosom zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji je prethodio otkazu ugovora o radu. Specifična je situacija kada je zaposleni ostvarivao pravo na zaradu kod drugog poslodavca nakon nezakonitog prestanka radnog odnosa. U tom slučaju on ostvaruje pravo na iznos naknade štete umanjene za iznos prihoda koji je ostvarivao kod drugog poslodavca nakon nezakonitog prestanka radnog odnosa kod poslodavca protiv koga se vodio spor za utvrđenje nezakonitosti prestanka radnog odnosa.