Klizno radno vreme predviđeno je kao mogućnost članom 55. Zakona o radu (Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018) kojim se uređuje institut rasporeda radnog vremena.
Ovim članom propisano je da radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, a da radni dan, po pravilu, traje osam časova. U tom smislu, mogućnost kliznog radnog vremena podrazumeva određeni vid odstupanja od pravila da radno vreme počinje i završava se u utvrđenom fiksnom vremenskom intervalu – na primer od devet do pet, osam do četiri, sedam do tri časova.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, pri čemu, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način, tako što će (ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava), početak i završetak radnog vremena utvrditi u određenom vremenskom intervalu koje ne podrazumeva izričito početak i kraj radnog vremena – klizno radno vreme. Dakle, mogućnost kliznog radnog vremena podrazumeva, na primer, da se precizira da je početak radnog vremena između 8 i 10 časova, a završetak između 16 i 18 časova.
Da li je ovakav vid uređenja radnog vremena u skladu sa Konvencijom Međunarodne organizacije?
Ovakav vid uređenja radnog vremena u skladu je sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 156 o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama), koju je Republika Srbija ratifikovala, a kojom se utvrđuje, između ostalog, da je fiksno radno vreme neretko uzrok problema radnika sa porodičnim obavezama a koji se mogu posmatati kao aspekat širih pitanja koji utiču na porodicu ali i na društvo u celosti. Stoga, ne iznenađuje da je upravo pomenuta Konvencija jedan od davno utvrđenih postulata koji su poslužili kao osnova za proširenje svesti o potrebi za fleksibilnim radnim vremenom.
U Republici Srbiji klizno radno vreme posebno je aktuelizovano nakon što je pandemija virusa COVID-19 nepovratno uticala na porast broja zaposlenih koji su radili u okvirima nekih od fleksibilnih oblika rada – između ostalog i koristeći mogućnost kliznog radnog vremena.
Osnovni efekti uvođenja kliznog radnog vremena koje još uvek nije pravilo ali jeste mogućnost koju poslodavac može iskoristiti prilikom odlučivanja o rasporedu radnog vremena u okviru radne nedelje jeste da se spreče prekovremeni radni sati, poveća zadovoljstvo zaposlenih na radnom mestu i prvenstveno omogući zaposlenim roditeljima da lakše usklade porodične i poslovne obaveze.