STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA – NE SAMO PRAVO, VEĆ I OBAVEZA ZAPOSLENIH
Moderne tehnologije i razvoj društva dovode do stalnih potreba poslodavaca da unapređuju svoj rad kako bi održali svoje poslovanje i konkurentnost. Kao posledica se prirodno nameće potreba za stalnim ulaganjem u znanja i veštine zaposlenih. Zakon o radu ne uređuje ovaj važan segment detaljno, već se daje autonomija poslodavcu da svojim opštim aktom bliže uredi ovo pitanje, kao i da sam izvrši procenu kada postoji potreba, na koji način će organizovati osposobljavanje i usavršavanje, vreme koje je potrebno i koji zaposleni će pohađati dodatne edukacije.
Obezbeđivanje usavršavanja i stručnog osposobljavanja zaposlenih je dužnost svakog poslodavca kada to zahtevaju potrebe procesa rada, kada se uvodi novi sistem rada ili menja organizacija rada. Za zaposlenog nije samo pravo, već i dužnost da se u toku svog rada usavršava kako bi mogao da odgovori radnim zadacima.
U slučaju odbijanja zaposleni neće imati sva potrebna znanja i sposobnosti da radi na svom radnom mestu niti će moći da odgovori radnim zadacima, što može rezultirati otkazom ugovora o radu od strane poslodavca.
Sa druge strane, ukoliko zaposleni sam pokrene inicijativu za pohađanjem neke obuke ili kursa, poslodavac nije u obavezi da udovolji svakom zahtevu, već će sam proceniti da li postoji potreba za tim. Pri izboru zaposlenih koji će pohađati dodatne obuke i kurseve, poslodavac mora voditi računa da ne diskriminiše zaposlene.
Zakon izričito predviđa zabranu diskriminacije u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje.
Edukacije, seminari, kursevi mogu se organizovati van radnog vremena zaposlenog.
Iako će zaposleni imati benefite od usavršavanja i dodatnog osposobljavanja, ipak slobodno vreme zaposlenog se ograničava ukoliko van radnog vremena mora da pohađa dodatne obuke.
Vreme koje se provede van radnog vremena zaposlenog, radi osposobljavanja i stručnog usavršavanja, ne može se smatrati prekovremenim radom, niti može predstavljati osnov za isplatu uvećane zarade.
Prekovremeni rad podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Pohađanje obuke i dodatno usavršavanje ne podrazumeva ovu vrstu rada, čak i kada se obavlja van radnog vremena.
Iako osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih sprovodi poslodavac zarad svojih potreba i boljeg poslovanja, zaposlenom ostaju sva stečena znanja i veštine, kao i sertifikati i licence.
Autor: Milana Milojević