PRAVILNIK O OBRASCIMA U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Poslodavac ne mora da zna šifru bolesti zaposlenog

Ministarstvo zdravlja donelo je Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 31/2021), koji je počeo sa primenom u aprilu ove godine. Prema ovom pravilniku, poslodavac više ne mora da zna zbog koje bolesti je zaposleni na bolovanju, odnosno obrazac o privremenoj sprečenosti za rad ne treba da sadrži šifru bolesti.

Razlog za donošenje ovakvog pravilnika je obezbeđivanje veće zaštite podataka o ličnosti jer podaci o šifri bolesti zaposlenog predstavljaju preveliko zadiranje u privatnost građana. Imajući u vidu da je šifarnik bolesti javno dostupan, poslodavac veoma lako može dobiti informacije o vrsti bolesti zaposlenog, koje su poverljive prirode. Uostalom, te informacije poslodavcu nisu ni potrebne jer je dovoljno da bude obavešten o postojanju privremene sprečenosti kao i o periodu u kom će zaposleni biti odsutan sa posla.

Osnovni cilj novog pravilnika jeste da obezbedi da u komunikaciji između zaposlenog, poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), poverljive informacije ne dolaze do lica kojima nisu neophodne. Tako bi u izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad trebalo da se upisuju uopšteniji razlozi odsustva, bez navođenja tačne šifre bolesti, koja je do sada bila njegov obavezni elemenat.

Sadržinu novog obrasca, između ostalog, treba da čine podaci o danima privremene sprečenosti za rad (prvi i poslednji dan, kao i ukupan broj radnih dana privremene sprečenosti). Kada je reč o samom uzroku sprečenosti, pravilnik predviđa sledeće kategorije: bolest, mera obavezne izolacije, pratilac, bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, davalac organa, ćelija i tkiva, povreda na radu, povreda van rada, profesionalna bolest, nega deteta do tri godine, nega deteta preko tri godine, nega drugog obolelog člana, nega deteta do 18 godina i porodiljsko odsustvo. Obrazac takođe treba da sadrži podatke o tome da li je bolest ili povredu prouzrokovalo treće lice i da li je u pitanju recidiv.

Iako je ovaj pravilnik stupio na snagu, zbog neusaglašenosti propisa dešava se da RFZO ne uvaži izveštaj o sprečenosti za rad ako ne sadrži šifru bolesti. Jedno od potencijalnih rešenja za prevazilaženje ove neusklađenosti bilo bi uspostavljanje direktne komunikacije između doma zdravlja i RFZO, bez upoznavanja poslodavca sa poverljivim podacima.

Međutim, postoje slučajevi kada je zaposleni dužan da kaže poslodavcu od čega boluje. To su situacije kada bi određeno zdravstveno stanje zaposlenog moglo da predstavlja opasnost za zdravlje drugih lica, te je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o svemu što bi moglo da utiče na bezbednost i zdravlje ostalih zaposlenih.

Iz dosadašnje prakse izvodi se zaključak da je potrebno usklađivanje propisa iz oblasti zdravstvene zaštite kao i propisa o zaštiti podataka o ličnosti kako bi novi pravilnik počeo da se primenjuje bez stvaranja komplikacija i dodatnih obaveza, kako za zaposlenog i poslodavca tako i za ceo sistem zdravstvene zaštite.