Odbijanje plaćanja po garanciji na prvi poziv
Bankarske garancije plative na prvi poziv korisnika su važan instrument koji se često koristi u privredi. Naime, ova vrsta garancije predstavlja likvidno sredstvo uz pomoć kog korisnik garancije može brzo doći do novčanih sredstava u slučaju da nalogodavac (dužnik po osnovnom poslu) ne ispuni svoje obaveze kako je to ugovoreno.
Međutim, s obzirom da je za naplatu garancije dovoljan prost poziv ili poziv koji je praćen izjavom u čemu se ukratko sastoji kršenje obaveze nalogodavca, dešavaju se neosnovani pozivi na plaćanje po garanciji. Stoga, obaveza plaćanja na strani banke se može dovesti u pitanje, kada je reč o zloupotrebi ili o prevarnom postupanju.
Prevarno postupanje i zloupotreba prava
Kada postoji prevarno postupanje, odnosno zloupotreba prava iz garancije? To su slučajevi kada korisnik garancije podnese zahtev za aktiviranje garancije, pri čemu nisu ispunjeni uslovi za njenu naplatu, a korisnik je svestan da ti uslovi nisu nastupili.
U takvom slučaju se primenjuje princip fraus omnia corumpit. Bitan uslov je i činjenica da je korisnik garancija svojim aktivnostima ili nečinjenjem bio deo prevarnog postupanja, jer ako nema svesti korisnika o tome da uslovi za naplatu garancije nisu ispunjeni, nema prevare prema praksi iz uporednog prava.
Da bi banka mogla odbiti plaćanje po garanciji, neophodno je da nalogodavac dokaže da postoje očigledna prevara. Primera radi, kada je korisnik garancije već naplatio potraživanje prema nalogodavcu, a nalogodavac o tome dostavi banci pouzdane dokaze, banka treba da odbije isplatu po garanciji.
Koje dužnosti ima banka u slučaju da korisnik zahteva isplatu sredstava po garanciji na prvi poziv? Najpre, banka treba da proveri da li je zahtev podnet u skladu sa formalnim uslovima iz garancije. Po prijemu ovakvog zahteva, banka bi trebalo da obavesti nalogodavca o ovoj činjenici. Na ovaj način se omogućava nalogodavcu da reaguje (da se protivi isplati po garanciji i povede odgovarajući sudski postupak). Međutim, banka ne može odbiti isplatu samo zbog toga što se nalogodavac tome protivi. Jedino u slučaju da je reč o zloupotrebi prava od strane korisnika garancije, koji je jasan i evidentan, banka ima obavezu da razmotri prigovor nalogodavca i da odbije isplatu.
Nezakonitost u osnovnom poslu
Osim prevare, odnosno zloupotrebe prava iz garancije, u uporednom pravu se razmatra da li je nezakonitost osnovnog posla osnov za odbijanje isplate po garanciji na prvi poziv. Nezakonitost može biti osnov za odbijanje plaćanja ako je osnovni ugovor prema merodavnom pravu očigledno ništav.
Takvi su pravni poslovi koji vređaju javni poredak, ako je predmet obaveze neodređen, ako je nemoguć odložni uslov i slično. Ovakvi slučajevi se u uporednom pravu pojavljuju kada je reč o prodaji vojne opreme zemljama koje su pod sankcijama UN, slučajevi koji se tiču osiguranja (reosiguranja). Takvi slučajevi su se javljali i u pogledu određenih finansijskih transakcija u vezi sa stečajem Enron-a i svop transakcija, za koje se ispostavilo da su bile nezakonite.
Privremene mere
U slučaju da korisnik garancije podnese zahtev banci za isplatu, a nalogodavac smatra da ne postoji osnov za realizaciju garancije, njemu stoji na raspolaganju mogućnost da se obrati banci sa zahtev da odbije isplatu, uz obrazlaganje u čemu se sastoji prevarno postupanje beneficijara. Međutim, za nalogodavca i dalje postoji rizik da banka neće uzeti za osnovane takve argumente. Osnovni princip kod garancija je – prvo plati, posle se spori.
Situacije u kojima će banka odbiti isplatu nisu česte, tj. mora da postoji jasan dokaz da zahtev za isplatu po garanciji nije osnovan i da je reč o zloupotrebi od strane korisnika. Ako je postavljeni zahtev u skladu sa formalnom bankarskom garancijom, banka će voditi računa o svojoj poslovnoj reputaciji i rizicima koji mogu uslediti ako se odbije plaćanje (pre svega naknada štete koju može potraživati korisnik garancije). Dokazivanje ponašanja mala fidei treba da bude moguće „bez većeg napora“.
Postavlja se pitanje da li nalogodavac, osim prema banci koja je izdala garanciju, može tražiti privremenu meru protiv korisnika garancije. To će biti slučaj kada nalogodavac ima saznanja da će korisnik podneti zahtev za naplatu garancije, ali to nije još učinio. Privremena mera bi u tom slučaju bila uperena na zabranu korisniku da postavi zahtev za naplatu garancije. Takva mogućnost postoji i prema Uncitral Konvenciji o nezavisnim garancijama i stand-by akreditivima. Privremena mera se može odnositi i na obavezu da korisnik garancije povuče već podneti zahtev banci.
Ivan Todorović